Svet se brzo približava katastrofalnim nivoima zagrevanja, a međunarodnim klimatski ciljevi će biti nedostižni ukoliko se ne preduzmu hitne i radikalne mere, navodi se u novom izveštaju UN.
„Klimatska tempirana bomba otkucava", rekao je Antonio Gutereš, generalni sekretar Ujedinjenih nacija, u izjavi povodom pokretanja izveštaja Međuvladine komisije za klimatske promene.
„Čovečanstvo je na tankom ledu, i taj led se brzo topi", dodao je on.
Izveštaj se oslanja na nalaze stotina naučnika kako bi pružio sveobuhvatnu procenu o tome kako se klimatska kriza odvija.
Izveštaj objedinjuje ono što je IPCC već izneo u nizu drugih izveštaja u poslednjih nekoliko godina, ali daje veoma jasnu sliku o tome kuda ide svet.
Izveštaj UN-a o klimatskoj krizi potvrđuje da svet već ima rešenja, ali politika stoji na putu
„Ovaj izveštaj je do sada najstrašnija i najzabrinjavajuća procena rastućih klimatskih uticaja sa kojima se svi suočavamo i upozorenje da se hitno izvrše sistemske promene", rekla je Sara Šo, koordinatorka programa Friends of the Earth International, u saopštenju.
Uticaji zagađenja koje zagreva planetu su već ozbiljniji nego što se očekivalo i mi jurimo ka sve opasnijim i nepovratnim posledicama, navodi se u izveštaju.
Iako je cilj ograničavanja globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa (2,7 stepeni Farenhajta) iznad predindustrijskih nivoa još uvek moguć, navodi se u izveštaju, put ka njegovom postizanju se brzo zatvara kako globalna proizvodnja zagađenja nastavlja da raste. Emisije su rasle za skoro 1% prošle godine.
Koncentracije zagađenja ugljenikom u atmosferi su na najvišem nivou već više od dva miliona godina, a stopa porasta temperature u poslednjih pola veka najveća je u poslednjih 2.000 godina.
Uticaji klimatske krize i dalje najteže padaju na siromašnije, ranjive zemlje koje su najmanje učinile da je izazovu.
„Naša planeta se već suočava sa ozbiljnim klimatskim uticajima, od užarenih toplotnih talasa i destruktivnih oluja do velikih suša i nestašice vode", rekla je Ani Dasgupta, predsednica i izvršna direktorka Instituta za svetske resurse.
Najveća pretnja klimatskim promenama je stalna zavisnost sveta od sagorevanja fosilnih goriva, koja i dalje čine više od 80% svetske energije i 75% zagađenja planete izazvanog ljudskim zagrevanjem.
Uprkos tome što je Međunarodna agencija za energiju 2021. upozorila da sada ne može biti novih razvoja fosilnih goriva, vlade nastavljaju da odobravaju projekte nafte, gasa i uglja.
Bajdenova administracija je upravo dala zeleno svetlo za veoma kontroverzni projekat bušenja nafte Villov na Aljasci. Kada počne da radi, predviđa se da će proizvoditi dovoljno nafte za oslobađanje 9,2 miliona metričkih tona zagađenja ugljenikom koji zagreva planetu godišnje.
Arati Prabhakar, direktor Kancelarije za nauku i tehnologiju Bele kuće, rekao je u saopštenju da novi izveštaj UN pokazuje da "budućnost Zemlje nije unapred određena".
„To naglašava hitnu potrebu da lideri u svakom sektoru i svakoj zemlji pojačaju i preduzmu hrabre klimatske akcije", rekao je Prabhakar.
Kina planira ogromnu ekspanziju uglja, najprljavijeg od fosilnih goriva. Prošle godine izdala je dozvole za proizvodnju uglja na 82 lokacije, što je jednako pokretanju dve velike elektrane na ugalj svake nedelje.
Poslednji izveštaj takođe navodi načine da se svet zadrži na pravom putu, ograničavajući zagrevanje na 1,5 stepeni.
„Ovaj izveštaj IPCC-a je ujedno i oštra osuda neaktivnosti velikih emitera i dobar plan za mnogo sigurniji i pravedniji svet", rekao je Dasgupta.
Uklanjanje najgorih uticaja klimatske krize zahtevaće radikalne promene u svim sektorima privrede i društva, navodi se u izveštaju.
„U mojoj zemlji, Šri Lanki, posledice klimatskih promena se sada osećaju. Nemamo vremena da jurimo za bajkama kao što su tehnologije uklanjanja ugljenika kako bismo isisali ugljenik iz vazduha", izjavila je Hemanta Vitanedž, predsednica Međunarodne organizacije Friends of the Earth.
Gutereš je pozvao sve zemlje da "masovno ubrzaju klimatske napore" i, posebno, da bogate zemlje pritisnu "dugme za brzo premotavanje" u obavezama da dostignu neto nultu vrednost. To znači uklanjanje što veće količine zagađenja.
Takođe je rekao da razvijene zemlje moraju dostići neto nulu što je moguće bliže 2040. godini (daleko ranije od roka 2050. godine) koje su mnoge zemlje, uključujući SAD i UK obećale da će ispuniti.
„Današnji izveštaj IPCC-a je vodič kako da se deaktivira klimatska tempirana bomba", rekao je Gutereš. Ali biće potreban kvantni skok u klimatskim akcijama", dodao je on.
Izveštaj, koji su tokom vikenda potpisali predstavnici iz skoro 200 zemalja UN, biće uključen u sledeću konferenciju UN o klimi, COP28, u Dubaiju krajem godine.
Konferencija će uključivati prvi „globalni pregled" iz Pariskog klimatskog sporazuma, procenu napretka ka rešavanju klimatske krize i sprečavanju klimatskih katastrofa.
(EURACTIV.rs)