Ministri zaštite životne sredine iz 27 država članica Evropske unije, predvođeni Italijom i Belgijom, žele više fleksibilnosti u primeni Uredbe o ambalaži i ambalažnom otpadu (PPVR), koju je Evropska komisija podnela u novembru.
Uredba ima za cilj da podstakne prevenciju otpada i reciklažu uvođenjem novih ciljeva o ponovnoj upotrebi i obaveznom povratu depozita za iskorišćenu ambalažu.
Međutim, tokom debate održane u Savetu za životnu sredinu prošle nedelje, ministri su izrazili zabrinutost da će predloženi zakon potkopati postojeće nacionalne sisteme reciklaže.
Italija predvodi kritike predloga, koji ima jednu od najviših stopa recikliranja u Evropi kada je u pitanju ambalaža, navodi Eurostat.
„Propisivanje metoda i rešenja koja su jedinstvena za sve države članice bez ikakve podele na osnovu uslova i okolnosti kada je u pitanju sortiranje otpada i ciljevi reciklaže, jednostavno nisu najbolje rešenje", rekao je italijanski ministar za životnu sredinu Gilberto Pichetto Fratin.
Prema njegovim rečima, od suštinskog je značaja imati ambiciozne zajedničke ciljeve, a da državama EU ostavi dovoljno „manevarskog prostora u njihovom ostvarenju".
Njegovi stavovi se široko dele među ostalim ministrima koji su učestvovali na sastanku u Briselu.
„Ova uredba se meša u nacionalne mere koje su već u toku i stoga uklanja pravnu sigurnost", rekla je austrijska ministarka životne sredine Leonore Gevesler, koja je izrazila zabrinutost za postojeće sisteme vraćanja depozita koji postoje u zemljama članicama EU.
Da bi se postigla veća harmonizacija u zemljama EU, Evropska komisija se odlučila za uredbu, a ne za direktivu. Dok direktive EU postavljaju ciljeve koji se moraju transponovati u nacionalno zakonodavstvo, propisi se direktno primenjuju na nacionalno zakonodavstvo.
Ali ministri iz nekoliko zemalja EU nisu se složili sa ovim izborom i dali su prednost direktivi.
„Izbor pravnog instrumenta, uredbe, nije prikladan i dovešće do stvaranja neefikasnog sistema", rekla je belgijska ministarka životne sredine Zakia Khattabi.
„To nam neće dozvoliti i neće pomoći da ostvarimo svoje ciljeve jer će biti daleko od toga da uzmemo u obzir kulturne i nacionalne specifičnosti i ulaganja, a takođe će obuzdati one države koje prednjače u ovoj oblasti", dodala je ona.
S druge strane, direktiva će državama članicama pružiti ambiciozne ciljeve i neophodnu „manevarnu marginu" da ih postignu, dodala je Khattabi.
Evropska komisija branila je svoj predlog, rekavši da prethodna direktiva nije uspela da smanji otpad.
„Definitivno ne idemo na direktivu jer jednostavno nije funkcionisala" u prošlosti, rekao je evropski komesar za životnu sredinu Virginijus Sinkevičijus, koji je govorio tokom debate među ministrima.
„Posedovanje propisa kao pravnog instrumenta za postavljanje zahteva za održivost na nivou proizvoda već se pokazalo kao uspešna priča u mnogim oblastima politike", tvrdi on.
Regulacija će takođe imati „ogromnu ekonomsku korist za kompanije", a industrije podržavaju ovaj izbor, rekao je komesar.
„Industrija, uključujući mala i srednja preduzeća i multinacionalne kompanije, žale se da je tržište EU za ambalažu i upravljanje otpadom podeljeno, i pozivaju na regulativu koja može pomoći u postizanju povećanja efikasnosti na stvarno unutrašnjem tržištu.
Zemlje EU su se podelile zbog ambicija
Prema novoj uredbi, zemlje članice EU moraju da smanje ambalažni otpad za 5% do 2030. Do kraja 2025. trebalo bi da se reciklira 65% celokupnog ambalažnog otpada, uključujući 50% plastike, 50% aluminijuma, 70% stakla, i 75% papira i kartona.
Dok neke zemlje zahtevaju fleksibilnije rokove, druge, poput Holandije, žele veće ciljeve za recikliranje, ponovnu upotrebu i ponovno punjenje.
„Trebalo bi da budemo još ambiciozniji", rekla je holandska ministarka Vivijan Hajnen.
„S obzirom na eksponencijalni rast količine ambalaže na tržištu, ne možemo sebi priuštiti da čekamo do 2040. da bismo postigli smanjenje", rekla je ona.
Luksemburg je ponovio stav, ali se mnogi drugi ministri nisu složili.
„Mora se slediti postepeniji pristup", predložio je Petros Varelidis, generalni sekretar grčkog ministarstva životne sredine.
„Neke od ovih mera se mogu sprovoditi, ali postepeno i u malim procentima, tako da vidimo da rade, a ako funkcionišu, onda možemo da ih nadograđujemo", rekao je on.
Uticaj turizma
Mediteranske zemlje, poput Grčke i Malte, osudile su metodologiju koja se koristi za izračunavanje stvaranja otpada, rekavši da ne uzima u obzir efekat turizma.
„Turizam dosta varira iz godine u godinu. Direktno utiče na ambalažni otpad koji se stvara po glavi stanovnika. Dakle, mora postojati faktor korekcije u tome kako izračunavamo", rekao je Varelidis.
Njegovu izjavu ponovila je i malteška ministarka Mirijam Dali, koja je insistirala na tome da se predloženom metodologijom kažnjavaju zemlje članice sa „velikim prilivom turista i posledično povećanom generisanjem otpada u apsolutnom iznosu".
(EURACTIV.rs)