Sve je veća potreba za programom EU koji bi se bavio izazovima mentalnog zdravlja koji su povezani sa klimatskim promenama, rekli su zainteresovane strane na stručnoj konferenciji u Briselu.
"Znamo da trauma zbog vašeg doma koji gori ili selidbe zbog poplave, ima duge posledice na mentalno zdravlje, a to je nedovoljno cenjeno i nije uzeto u obzir kada računamo troškove klimatskih promena i neaktivnosti povodom njih", kaže Ema Lorens iz Imperijal koledža u Londonu na konferenciji "Istraživačke perspektive uticaja klime na zdravlje”, koju je organizovala Evropska komisija 19-20. februara.
"Ovo je istorijski trenutak za EU da napravi agendu za prioritetna istraživanja klime i zdravlja i moja ključna poruka je da mentalnom zdravlju treba pružiti podjednako poštovanje kao i fizičkom zdravlju u ovoj agendi", dodala je ona.
Objasnili su da ekstremni vremenski događaji imaju direktan uticaj na mentalno zdravlje ljudi, a oni kojima je već dijagnostikovan problem mentalnog zdravlja posebno su pogođeni izazovima vezanim za klimatske promene.
Faktori rizika i posledice
Pojavljuju se novi termini kao što je "anksioznost zbog klimatskih promena" kako bi odražavali realnost uticaja klimatskih promena na mentalno zdravlje. Mladi ljudi često doživljavaju anksioznost kada vide direktne efekte globalnog zagrevanja dok osećaju da ne mogu ništa da urade da to poprave ili zaustave.
Istraživači su otkrili da se ova mentalna stanja mogu javiti nakon što su prisustvovali događajima kao što su oluje, poplave, šumski požari, suše i ekstremno visoke temperature.
U 2021. godini, studija objavljena u Lancetu pokazala je da od 10.000 mladih ljudi anketiranih u 10 zemalja, Australiji, Brazilu, Finskoj, Francuskoj, Indiji, Nigeriji, Filipinima, Portugalu, Ujedinjenom Kraljevstvu i SAD, 60 odsto reklo je da se oseća "veoma zabrinuto" ili "izuzetno zabrinuto" i povezane negativne emocije – osećaj tuge, straha, anksioznosti, ljutnje i nemoći – sa klimatskim promenama.
"Ono što sada vidimo je da postoji interakcija između svesti i iskustva. Znamo da su ljudi koji doživljavaju ove efekte najviše zabrinuti, ne samo zbog onoga što se dešava sada, već i zbog njihove budućnosti", objasnio je Lorens.
Ona je dodala da "ne moraju samo da se oporave od ovog događaja, već i od složenih događaja i nemaju toliko vremena da se oporave pre nego što dođe do sledećeg. Pa kako da izađemo iz ovog začaranog kruga?”.
Zainteresovane strane su tokom konferencije takođe razgovarale o nekim grupama stanovništva, kao što su žene, deca, osobe sa invaliditetom i ljudi koji rade na otvorenom, a koji su izuzetno ranjivi.
2021. godine, severozapadni deo Severne Amerike doživeo je ekstremne toplote bez presedana (EHE) sa visokim temperaturama i smanjenim kvalitetom vazduha koji je prouzrokovao oko 740 smrtnih slučajeva u provinciji Britanska Kolumbija.
Tokom osam najtoplijih dana u regionu, 134 osobe sa dijagnozom šizofrenije umrle su, što je utrostručilo prosečan broj smrtnih slučajeva u istom periodu od 2006. do 2020.
"Tužna stvarnost je da svest o uticajima klimatskih promena na mentalno zdravlje raste jer je to potreba koju ima sve veći broj ljudi širom sveta na čiji život i sredstva za život sve više utiču katastrofe izazvane fosilnim gorivom", rekao je Lorens.
Ne tako laka rešenja
Keti Berks, guverner provincije Antverpen, objasnila je na konferenciji da su ljudi svesni opasnosti klimatskih promena po fizičko i mentalno zdravlje, ali osećaj hitnosti u politici i javnom mnjenju ostaje ograničen.
"Znamo da je prevencija ključna, ali kako možete da mobilišete mnogo novca ako to ne možete da dokažete? Uostalom, možda ste nešto sprečili, ali to ne možete dokazati", objasnila je ona.
Dodajući da "previše kreatora politike izbegava da bude iskreno, otvoreno i transparentano u pogledu ozbiljnosti situacije i potrebe za drastičnom tranzicijom".
Za to je Antonio Gasparini sa Londonske škole higijene i tropske medicine istakao da je neophodno kvantifikovati koliko određena politika može biti isplativa.
"Trebalo bi staviti naglasak na ublažavanje, pored samo prilagođavanja, jer jasno vidimo da se koristi od toga u smislu drastičnog smanjenja klimatskih promena povećavaju", dodao je on.
(JA/EURACTIV.rs)