Često opisivan kao "pluća planete", Amazon ima ključnu ulogu u uklanjanju zagrevajućeg ugljen-dioksida iz atmosfere. Međutim, brzo krčenje šuma ga je učinilo ranjivijim na ekstremne vremenske uslove
Jedan od ključnih čuvara naše planete od globalnog zagrevanja sada sam pati od posledica klimatskih promena. To je bio glavni uzročnik najgorih suša u Amazonu u najmanje poslednjih pola veka, prema novom istraživanju.
Često opisivan kao "pluća planete", Amazon ima ključnu ulogu u uklanjanju zagrevajućeg ugljen-dioksida iz atmosfere. Međutim, brzo krčenje šuma ga je učinilo ranjivijim na ekstremne vremenske uslove.
Iako su suše u Amazonu uobičajene, događaj prošle godine bio je "izuzetan", tvrde istraživači. U oktobru je Rio Negro - jedna od najvećih reka na svetu - dostigao najniži zabeleženi nivo blizu Manausa u Brazilu, prema podacima koji sežu unazad preko 100 godina, piše BBC.
Pored toga što štiti od klimatskih promena, Amazon je bogat izvor biodiverziteta, sadrži oko 10 posto svetskih vrsta, a mnoge od njih još nisu otkrivene. Suša je poremetila ekosisteme i direktno uticala na milione ljudi koji zavise od reka za transport, hranu i prihod, s najugroženijima koji su najteže pogođeni.
Jedan od okidača za ove suve uslove je El Ninjo - prirodni vremenski sistem gde se temperature površine mora povećavaju u istočnom delu Tihog okeana. To utiče na globalne obrasce padavina, posebno u Južnoj Americi.
Međutim, ljudski uzrokovane klimatske promene bile su glavni pokretač ekstremne suše, prema grupi "World Weather Attribution", smanjujući količinu vode u zemlji na dva osnovna načina.
Prvo, Amazon obično prima manje padavina nego ranije tokom sušnog perioda od juna do novembra, kako se klima zagreva.
Drugo, više temperature znače veću evaporaciju iz biljaka i tla, pa gube više vode. Istraživači su koristili podatke o vremenu i računarske simulacije kako bi uporedili uslove suše u dva scenarija: jedan s ljudski izazvanim zagrevanjem, i jedan bez njega.
U svetu gde ljudi nisu zagrevali planetu za oko 1,2°C, ovakva intenzivna 'poljoprivredna suša', gde nedostatak padavina i visoka evaporacija isušuju tlo, mogla bi se desiti samo jednom u oko 1.500 godina, sugeriše studija.
Klimatske promene su učinile sušu ove ozbiljnosti otprilike 30 puta verovatnijom, prema istraživačima, i sada se očekuje da će se događati svakih 50 godina pod trenutnim uslovima.
"Ovo je zaista nešto izuzetno", kaže dr Ben Klark, istraživač u grupi "World Weather Attribution".
Suša je pogodila gotovo celu Amazonsku kotlinu, a prema oceni doktora Klarka, ovaj obim i intenzitet razlikuje ga od prethodnih suša. Ukoliko se zagrevanje nastavi, takve ekstremne suše mogu postati još češće.
"Ako nastavimo s sagorevanjem nafte, gasa i uglja, vrlo brzo ćemo dostići zagrevanje od 2°C i slične suše u Amazonu videćemo otprilike svakih 13 godina", kaže dr Frederika Oto, docentkinja na katedri za klimatske nauke na Imperial College London.
Češće i intenzivnije suše testiraju otpornost Amazona. To je već bilo narušeno deforestacijom oko petine prašume izgubljeno je tokom poslednjih 50 godina. Drveće pomaže području da zadrži i otpusti vlagu, hraneći svoje oblake, a takođe pomaže i u hlađenju temperatura.
Iako efekat deforestacije nije direktno testiran u ovom najnovijem istraživanju, prethodna istraživanja su pokazala da ona povećava ranjivost prašume na sušu.
Pluća planete
Najveća prašuma na svetu smatra se ključnom u borbi protiv globalnog zagrevanja.
"Amazon može da napravi ili prekine našu borbu protiv klimatskih promena", kaže Redžina Rodrigez, profesorka okeanografije i klime na Federalnom univerzitetu Santa Katarina u Brazilu.
U zdravom stanju, Amazon apsorbuje više ugljen-dioksida (CO2) nego što otpušta. Ovo ograničava porast CO2 u atmosferi usled ljudskih aktivnosti, držeći poklopac na temperaturama. Ali postoji dokaz da se ovo može promeniti kako drveće odumire zbog suše, požara i namernog krčenja radi poljoprivrede.
Postoji zabrinutost da, ako se klimatske promene i deforestacija nastave ovim tempom, Amazon bi uskoro mogao dostići "tačku preokreta". Ako se pređe, to bi moglo dovesti do brzog i neopozivog propadanja cele prašume - potencijalno dovodeći do toga da region postane značajan izvor emisija CO2. Tačno gde bi takav prag mogao biti, nije poznato.
"Ne mislim da to [ta tačka preokreta] trenutno vidimo, barem ne u svim delovima Amazona osim u najsušnijem delu prašume", kaže Jadvinder Mali, profesor nauka o ekosistemima na Univerzitetu u Oksfordu, koji nije bio uključen u najnovije istraživanje.
Uprkos suši ima mesta za optimizam
Uprkos najnovijoj rekordnoj suši, postignut je neki ohrabrujući napredak. Stopa deforestacije opala je 2023. u poređenju sa prethodnom godinom, prema podacima brazilskog svemirskog tela, a predsednik Luiz Inácio Lula da Silva obećao je da će je potpuno zaustaviti do 2030.
Ovo - zajedno sa hitnim akcijama za smanjenje emisija gasova staklene bašte koji podržavaju globalno zagrevanje - još uvek može pomoći u zaštiti onoga što je preostalo od Amazonske prašume, tvrde istraživači.
"Gubitak Amazonske prašume daleko je od neizbežnog u kratkoročnom periodu", dokle god se požari i deforestacija mogu kontrolisati. Ali moramo se uhvatiti u koštac s stabilizacijom globalne klime, jer rizik raste sa svakim stepenom za koji se planeta zagreva", rekao je Mali za BBC News.
(J.N./EURACTIV.rs)