Čak četiri od pet zemalja sa najvećim brojem novih unutrašnjih raseljenja zbog katastrofa u 2022. godini bile su u Aziji, Pakistan je imao najveći broj sa 8,2 miliona, zatim Filipini sa 5,5 miliona i Kina sa 3,6 miliona
Sa porastom broja klimatskih katastrofa, sve više ljudi je primorano da napušta domove, što je posebno izraženo u Aziji. Prema podacima Centra za praćenje unutrašnjih raseljenja, tokom 2022. godine svoje domove napustilo je čak 41 posto više ljudi od godišnjeg proseka prethodne decenije, što je daleko više od 28,3 miliona ljudi raseljenih zbog sukoba i nasilja iste godine.
Čak četiri od pet zemalja sa najvećim brojem novih unutrašnjih raseljenja zbog katastrofa u 2022. godini bile su u Aziji, izjavio je Centar i naveo da je Pakistan imao najveći broj sa 8,2 miliona, zatim Filipini sa 5,5 miliona i Kina sa 3,6 miliona, piše CNBC i podseća na izveštaj Svetske banke iz 2021. godine, prema kom bi klimatske promene do 2050. godine mogle prisiliti 216 miliona ljudi iz šest regiona da se sele.
Vinod Tomas, gostujući stariji istraživač na Institutu ISEAS-Yusof Isak, napomenuo je da ove procene možda potcenjuju stvarnost.
"Projekcije obično potcenjuju koliko su stvari loše, a sve projekcije ukazuju u jednom pravcu - ovo će se povećavati, i to veoma brzo. U Južnoj Aziji je verovatno najviše onih koji su ugroženi klimatskim promenama, zbog gustine svoje populacije i ranjivosti na efekte klimatskih promena", rekao je Tomas I istakao da će Bangladeš, Pakistan i Avganistan verovatno biti najviše pogođeni.
Prema Svetskom ekonomskom forumu, 10% do 18% BDP-a Južne Azije u opasnosti je zbog klimatskih katastrofa. To je otprilike tri puta više od rizika s kojim se suočava Severna Amerika i deset puta više od Evrope.
U šumskim požarima u Australiji, tokom "Crnog leta" od 2019. do 2020. godine, gubitak ekonomske proizvodnje zbog odsustva jedne osobe sa posla bio je oko 510 dolara. Samo pokrivanje potreba za smeštajem onih koji nisu mogli da se vrate kući tokom godinu dana koštalo je između 44 i 52 miliona dolara, rekao je Centar za praćenje unutrašnjih raseljenja.
Međutim, ljudi raseljeni zbog klimatskih katastrofa mogu odlučiti i da potpuno napuste zemlju.
"Ono što smo videli u vezi sa spoljnim kretanjem je vrh ledenog brega i samo trenutni uvid u ono što je verovatno da će se dogoditi i nismo spremni za to", rekao je Tomas.
Migracioni putevi
Iako je unutrašnje raseljenje zbog klimatskih promena mnogo češće od prekograničnog raseljenja, ljudi bi mogli da počnu sa postepenim prelaskom granice kako se efekti klimatskih promena pogoršavaju, rekla je Tamara Wood, starija istraživačica na Kaldor Centru za međunarodno pravo izbeglica.
U Jugoistočnoj Aziji, Pia Oberoj, starija savetnica UNHCR za migracije i ljudska prava, rekla je za CNBC da se mnogi ljudi već kreću suočeni s klimatskim promenama i degradacijom životne sredine. Međutim, takva kretanja ponekad se mogu prikriti kao tradicionalni migracioni tokovi poput migrantskog rada, rekla je ona.
"S obzirom da ljudi mogu biti prisiljeni da se kreću usled klimatskih promena jer više nisu u mogućnosti da se nose sa situacijom u svojim zemljama, vlade treba da ponovno razmotre puteve migracija i vide šta se još može učiniti kako bi se zaštitila ljudska prava," rekla je ona.
Na primer, nije lako ljudima da se vrate i vide svoje porodice kroz te migracione puteve, iako je pravo na porodični život važno, dodala je. Napomenula je i da održivi načini pomoći, onima koji napuštaju svoje zemlje zbog klimatskih promena, moraju uključivati više od vize, recimo pružanje podrške poput priznavanja njihovih kvalifikacija, pomoći u integraciji u kulturu i olakšavanju transfera novca kući.
Šta još treba uraditi?
Zemlje treba da se fokusiraju na tri koraka kako bi se nosile sa raseljavanjem usled klimatskih promena, rekao je Tomas, navodeći pomoć i rehabilitaciju, prilagođavanje klimatskim promenama i smanjenje emisije ugljenika u ekonomijama. Rekao je da azijske zemlje nisu spremne za pomoć i rehabilitaciju izbeglica, te da su slabo izgradile socijalne i finansijske sigurnosne mreže.
Jedna stvar koja se može razmotriti u budućnosti je fond koji povlači resurse između zemalja i stavlja ih na raspolaganje kada su potrebni. Uglavnom je problem u tome što kada se pojavi problem, niste finansijski spremni. Ovako fond može da se otvori po potrebi”, rekao je on i dodao da novac koji se dodeljuje takvim merama, poput odbrana od obala, mora da se smatra delom investicionog budžeta.
"Moramo kontinuirano povećavati kapacitet prilagođavanja.Sposobnost da se izdrži i poboljša ono je što je potrebno da bi se pomakla igla u vezi sa klimatskim migracijama", rekao je Tomas.
Godine 2009, razvijene zemlje su obećale mobilizaciju 100 milijardi dolara godišnje do 2020. godine kako bi pomogle siromašnijim zemljama pogođenim katastrofama izazvanim klimatskim promenama. Prošlog meseca, OECD je rekao da bi to obećanje moglo biti ispunjeno. Međutim, taj fond je samo početak i samo kap u moru, ukazao je Tomas, dodajući da se javno mnjenje mora promeniti i pritisak mora biti na političarima, da sada preduzmu akciju.
(J.N./EURACTIV.rs)