Slike suše u severnoj brazilskoj Amazoniji, uz poplave u južnim državama Rio Grande do Sul i Santa Katarina, pružaju uvid u budućnost zemlje sa pogoršanjem klimatskih promena
Prašume Amazonije u poslednjih nekoliko meseci prolaze kroz najgoru do sada zabeleženu sušu, što je dovelo do izolacije mnogih sela koja su odsečena od sveta. Požari bukte usred guste šume, a divlje životinje umiru. Naučnici se brinu da događaji poput ovog dovode najveću šumu na svetu do tačke bez povratka i mogućnosti za oporavak.
Slike suše u severnoj brazilskoj Amazoniji, uz poplave u južnim državama Rio Grande do Sul i Santa Katarina, pružaju uvid u budućnost zemlje sa pogoršanjem klimatskih promena, prenosi newint.org.
Rio Negro (crna reka), koja se spaja sa Solimešom i formira reku Amazon, najniža je od kada su hidrološka merenja počela u regionu 1902. Meštani pešače kilometrima u potrazi za pijaćom vodom, izgubljeni su čitavi usevi, a putnici a transport tereta je bio prekinut kako je reka postajala plića.
Nedostatak padavina u Amazoniji doveo je do zatvaranja hidroelektrane Santo Antonio na reci Madeira. Izgrađen je kao "protočni” sistem", nema rezervoar i zavisi od jakog rečnog toka da bi funkcionisao. Kao rezultat toga, dalekovod između severa Brazila i naseljenih jugoistočnih regiona zemlje morao je da bude isključen.
Dok neki krive El Ninjo, prirodni fenomen zagrevanja voda u Tihom okeanu koji u nekim delovima izaziva sušu, a u drugim prekomernu kišu, klimatolog Karlos Nobre, vodeći brazilski naučnik i član Kraljevskog društva Ujedinjenog Kraljevstva, razloge vidi u "verovatno pogoršanoj klimatskoj krizi".
"Nekada retke amazonske suše postaju učestale, ubrzavaju gubitak samih šuma i guraju region do tačke bez povratka u smislu degradacije i dezertifikacije", objašnjava.
Kažu da će se jake suše u Amazonu i drugi ekstremni vremenski događaji, poput rekordnih poplava 2021. godini, verovatno povećati i intenzivirati kako globalne temperature rastu, dodajući dodatni pritisak jednom od najizazovnijih poslovnih okruženja na svetu.
"Ono što projekcije pokazuju je da je veća verovatnoća da će se ekstremni klimatski događaji desiti u Amazonu, posebno ekstremne suše", rekla je Erika Berenger, klimatolog i viši naučni saradnik na Univerzitetu Oksford, prenosi bnnbloomberg.
Kišna sezona u Amazoniji trebalo je da započne u oktobru, ali je bilo još suvo i vrelo sve do kraja novembra. To je posledica cikličnog vremenskog obrasca El Ninjo, pojačanog klimatskim promenama.
Iako je rano za podvlačenje crte i procenu stvarne štete koju su suše uzrokovale, prema dosadašnjim procenama, u "Godzilinoj suši" iz 2015. godine umrlo je 2,5 milijardi drveća i biljaka u samo jednom malom delu šume, a meštani ukazuju da je “čak je ta suša bila manja od ove poslednje”.
Da li smo došli do "tačke bez povratka"?
Amazonska prašuma je važno i jedinstveno žarište biodiverziteta, koji bezbroj životinja i biljnih vrsta naziva domom. Osim toga, pohranjuje oko 150 milijardi tona ugljenika, prema raznim procenama. Mnogi naučnici strahuju da se šuma kreće ka teoretskoj prekretnici - tački u kojoj će se osušiti, raspasti i postati savana.
U ovoj prašumi voda isparava sa drveća i stvara kišne oblake koji putuju iznad krošnji drveća, reciklirajući ovu vlagu pet ili šest puta. To održava šumu hladnom i hidriranom, šalje joj vodu koja joj je potrebna da bi održala život. Ali, ako delovi šume odumru, taj mehanizam može da se prekine. Jednom kad dođe do te prekretnice, više nema povratka, teorija je koju je 2018. godine saopštio brazilski klimatolog Karlos Nobre.
"Ako Amazonija ostane bez šuma za 25 odsto, a globalna temperatura dostigne 2-2,5 stepena Celzijus iznad predindustrijskog nivoa, doći će do prekretnice", deo je njegove studije.
(J.N./EURACTIV.rs)