Veštačka inteligencija ima veliku ulogu u borbi protiv klimatskih promena, kompanije shvataju da može brže i efikasnije obraditi ogromne količine podataka vezanih za klimu
Mnoge industrije su tokom prošle godine prihvatile veštačku inteligenciju kao alat, uključujući i kompanije koje se bave rešenjima za klimatske promene. Kompanije shvataju da veštačka inteligencija može brže i efikasnije obraditi ogromne količine podataka vezanih za klimu, od otkrivanja metana do prevencije požara.
Važan je oprez kada je u pitanju potreba za korišćenjem veštačke inteligencije, kaže Saša Lukioni, lider za klimu u AI kompaniji "Hugging Face". Generativna veštačka inteligencija stvara novi sadržaj i može trošiti velike količine energije, što može imati veliki ugljenični otisak (merilo emisija gasova sa efektom staklene bašte), prenosi sajt npr.org.
Međutim, kaže da postoji mnogo primena za veštačku inteligenciju u zelenom prelazu i navodi nekoliko načina na koje kompanije, istraživači i vlade koriste ovaj alat za rešavanje klimatskih problema.
Detekcija zagrevajućeg metana
Emisije metana, drugog najvećeg uzročnika globalnog zagrevanja nakon ugljen-dioksida, rastu. Ovaj izuzetno potentni zagađivač, glavni sastojak prirodnog gasa, oslobađa se u sektoru energije, poljoprivredi i raspadajućem materijalu na deponijama. Sada istraživači i kompanije koriste veštačku inteligenciju za tumačenje ogromnih količina satelitskih slika kako bi pratili globalne emisije metana svakodnevno.
"Pre nego što smo mogli da koristimo veštačku inteligenciju za analizu satelitskih podataka, nismo znali odakle dolazi metan. Shvatali smo rizik po klimu koji to predstavlja, ali nije bilo razumevanja izvora", kaže Anton Half, suosnivač i glavni analitičar u Kajrosu, firmi za analizu klime.
Kada je počeo sa radom 2016. godine, Half kaže da je svet znao samo za nekoliko slučajeva velikih curenja metana i drugih emisija. Sada njegov tim može da otkrije desetine njih svake nedelje i hiljade godišnje.
Podaci koje je Kajros generisao pomoću veštačke inteligencije koriste se od strane Ujedinjenih nacija, kako bi se potvrdilo da su izveštaji kompanija o emisijama metana tačni. Druge vlade se pripremaju za dodatno praćenje emisija metana, a Američka agencija za zaštitu životne sredine i Evropska unija nedavno su usvojile nove regulative o metanu.
Rano otkrivanje šumskih požara
Klimatske promene dovode do sve češćih i intenzivnijih šumskih požara, a ti oni čine sve veći deo zagađenja koje uzrokuje zagrevanje planete. Sada startap iz Berlina koristi veštačku inteligenciju sa senzorima u šumama kako bi pronašao male požare pre nego što se prošire u veće. Karsten Brinkšult, izvršni direktor kompanije Drajad, koristi veštačku inteligenciju da obuči senzore da detektuju specifične gasove koji se oslobađaju kada se organski materijal pali.
"Oni su bukvalno kao elektronski nos koji ugrađujemo u šumu", kaže Brinkšulte i dodaje da senzori mogu detektovati požare u ranim stadijumima dimljenja, "kada je još uvek lako ili relativno lako ugasiti vatru". Kompanija ima 50 instalacija senzora od Bliskog istoka do Kalifornije. Prošlog meseca u Libanu senzori su reagovali na mali požar u roku od 30 minuta.
Sprečavanje novih požara
Još jedan način da se spreče veliki požari je da se izvan sezone vrše "kontrolisane paljevine" kako bi se uklonili suvišni rastinje i vegetacija koji postaju gorivo za požare. Obično ljudi iz komunalnih preduzeća, federalne šumske službe ili drugih entiteta raspoređuju timove na određena područja kako bi izazvali kontrolisane paljevine.
Međutim, da bi radili to bezbedno, menadžeri moraju imati mnogo informacija kako bi znali kako bi vatra mogla da se ponaša kako ne bi izmakla kontroli. Moraju znati stvari poput uslova vetra i količine vlage u vegetaciji, kaže Jolanda Džil, direktorka za stratešku veštačku inteligenciju i inicijative za podatke na Institutu za informacione nauke na Univerzitetu Južna Kalifornija.
Nakon intervjua sa naučnicima za požare, Džil i njen tim koristili su veštačku inteligenciju kako bi kreirali takozvanog "inteligentnog ili pametnog asistenta", slično Eplovom Siri ili Amazonovoj Aleksi, koji može pristupiti ogromnim setovima podataka i kompleksnim modelima.
Na ovaj način, preko "pametnog asistenta" mogu se dobiti informacije o određenom području. Asistent može uzeti informacije o topografiji, vegetaciji, uzorcima vremena i preporučiti potencijalni model paljenja - način kako izvesti sigurnu kontrolisanu paljevinu. Cilj je, kažu, učiniti ove asistente široko dostupnim za komunalna preduzeća, šumske službe i druge koji sprovode kontrolisane paljevine kako bi ih učinili bezbednijim i učestalijim.
AI u ekološkom rudarstvu
Klimatska rešenja, od solarnih panela do električnih vozila, zahtevaju ogromne količine minerala poput kobalta, litijuma i bakra. Međutim, trenutne zalihe nisu dovoljne da zadovolje rastuću potražnju. Prema Međunarodnoj agenciji za energetiku, do 2030. godine, predviđana potražnja za litijumom biće pet puta veća od trenutne globalne ponude.
Sada vlade, istraživači i kompanije koriste veštačku inteligenciju kako bi istraživale kritične minerale. Kolin Viliams, koordinator programa za mineralne resurse u Američkom geološkom istraživanju objašnjava da njegov tim koristi veštačku inteligenciju za analizu podataka kako bi saznali koje oblasti u Sjedinjenim Američkim Državama imaju najbolji potencijal za rudarenje kritičnih metala. Dodaje da korišćenje veštačke inteligencije znači "dramatičnu uštedu vremena".
"Postoji mnogo podataka o tome kako izgleda ispod površine zemlje. Korišćenje veštačke inteligencije za pretraživanje svih ovih podataka pomaže smanjiti nesigurnost," kaže Viliams.
Pošto rudarske operacije troše milijarde dolara pokušavajući da pronađu profitabilna područja za eksploataciju, kompanije tvrde da korišćenje veštačke inteligencije može pomoći u štednji vremena i novca pri lociranju minerala.
(J.N./EURACTIV.rs)