Istraživanje koje je obuhvatilo 14 zemalja pokazalo je da cena štete ide od devet evra po osobi zbog poplava u Peruu, do 4.000 dolara po osobi zbog požara na Havajima
Razorni šumski požari i poplave pogađaju one zemlje koje najmanje mogu da priušte obnovu i koje su najmanje doprinele klimatskoj krizi sagorevanjem fosilnog goriva, pokazala je analiza najskupljih klimatskih katastrofa u 2023. objavljena 27. decembra.
Istraživanje dobrotvorne organizacije Hrišćanska pomoć (Christian Aid), koje je obuhvatilo 14 zemalja, pokazalo je da cena štete ide od devet evra po osobi zbog poplava u Peruu, do 4.000 dolara po osobi zbog požara na Havajima, preneo je Gardijan. Posle cene štete na Havajima zbog šumskih požara u avgustu, sledi oluja na Gvamu u maju sa troškom od gotovo 1.500 dolara po osobi.
Analiza je pokazala da se zemlje sa lošom infrastrukturom i slabijim kućama suočavaju sa većim troškovima posle klimatskih katastrofa jer se njihove naseljene oblasti lakše razaraju.
U oblastima u kojima su se ljudi suočili sa najvećim troškovima mnogi rade u poljoprivredi, koja je osetljiva na ekstremne vremenske prilike. U tim oblastima takođe je manja verovatnoća da će vlade investirati u prevenciju ili obnovu.
Direktor Hrišćanske pomoći Patrik Vat rekao je da vlade moraju da preduzmu dalje mere na unutrašnjem i međunarodnom planu da smanje emisije i prilagode se efektima klimatskih promena.
Poslednjih godina gubici i šteta koju trpe zemlje u razvoju zbog klimatskih promena postali su deo klimatskih pregovora. Zemlje u razvoju zahtevaju klimatsku pravdu jer se suočavaju sa ekstremno velikim troškovima za obnovu posle katastrofa.
Na ovogodišnjem COP28 u Dubaiju zemlje koje su najodgovornije za klimatske promene obećale su ukupno 700 miliona dolara za fond za gubitke i štetu. To odgovara manje od 0,2% godišnjih nepovratnih ekonomskih i drugih gubitaka zemalja u razvoju suočenih sa globalnim zagrevanjem.
Najveće klimatske katastrofe u 2023. (cena) po glavi stanovnika
Havaji, šumski požar (4.161 dolara); oluja u državi Guam (1,455 dolara); ista elementarna nepogoda u Vanuatu (947 dolara), dok je na Novom Zelandu napravila nešto manju štetu (468 dolara); poplava na Novom Zelandu (371 dolara), Italija, poplava (164 dolara).
U Libiji je poplava iznosila 105 dolara po glavi stanovnika, u Peruu 66 dolara, u Čileu 39 dolara, a u Haitiju 36 dolara. Suša u Španiji iznosila je 50 dolara po glavi stanovnika, oluja u Mjanmaru 41 dolar, Meksiku 35 dolara, požar u Čileu 30 dolara, oluja u SAD 25, poplava u Kini 23 prenosi Gardijan.
Mohamed Adov, direktor "Power Shift Africa", istraživačkog centra za klimu i energiju sa sedištem u Najrobiju, smatra da je jasno da troškovi klimatske krize već opterećuju neke od najsiromašnijih ljudi na svetu, od kojih su mnogi najmanje odgovorni za izazivanje ovih katastrofa.
"To takođe pokazuje rupu koja zjapi na nedavnom klimatskom samitu COP28 u Dubaiju: nedostatak finansijskih sredstava za zemlje u razvoju da se prilagode uticajima klimatskih promena. Trenutno su siromašnije zemlje prepuštene da same snose ove troškove, uprkos tome što su oni uzrokovani prekomernim sagorevanjem fosilnih goriva u bogatijim zemljama. Dok se ne pozabavimo ovim ogromnim jazom u prilagođavanju, odgovor čovečanstva na klimatsku krizu neće uspeti", poručio je on.
Kaže da je od vitalnog značaja ispraviti ovo pogrešno shvatanje, ali i obezbediti odgovarajuće finansiranje adaptacije kako bi se zadovoljile potrebe ugroženih.
(J.N./EURACTIV.rs)