Kolumbija planira da premesti desetine svojih "kokainskih nilskih konja", potomaka privatne menažerije trgovca drogom Pabla Eskobara, u nove domove u Indiji i Meksiku u pokušaju da kontroliše njihovo rastuće brojno stanje.
Sada postoji između 130 i 160 nilskih konja, prema kolumbijskoj vladi, i oni su se proširili daleko izvan Eskobarovog bivšeg ranča Hacienda Napoles, gde su se razmnožili od samo jednog mužjaka i tri ženke.
Originalni nilski konji bili su deo kolekcije egzotičnih životinja koje je Eskobar sakupio osamdesetih na svom ranču oko 250 kilometara od Medelina. Nakon njegove smrti 1993. godine, vlasti su premestile većinu drugih životinja, ali ne i nilske konje jer su bili preteški za transport.
O tada ove životinje su počele da se rapidno razmnožavaju, proširujući svoj domet duž sliva reke Magdalene, a sada predstavljaju ekološki izazov i zabrinjavaju obližnje stanovnike, kažu vlasti.
Studija u časopisu Nature upozorila je da bi njihov broj mogao porasti na 1.500 u roku od dve decenije.
Ranije su vlasti pokušavale da kontrolišu ovu populaciju koristeći kastracije i „pucanje" kontraceptivnih strelica. Ali to je imalo ograničen uspeh.
Sada postoji plan da se 70 nilskih konja prebaci u prirodna staništa u Indiji i Meksiku, rekao je guverner provincije Antiokuia, gde se nalazi Hacienda Napoles.
Zašto Indija i Meksiko?
Od 70 nilskih konja 60 će otići u Indiju i 10 u Meksiko.
Tehnički izraz za ovu operaciju je „premeštanje", objasnio je guverner, Anibal Gaviria, u intervjuu za kolumbijsku radionicu Blu Radio.
Cilj je bio „da ih odvedemo u zemlje u kojima imaju kapacitet da ih prime, i da pravilno kontrolišu njihovu reprodukciju", rekao je Gaviria.
Slanje nilskih konja nazad u njihovu rodnu Afriku "nije dozvoljeno",jer je procenjeno da može izazvati više štete nego koristi, dodao je Gaviria.
Marija Anđela Ečeveri, profesorka biologije na Univerzitetu Haveriana, kaže da se uvek pri premeštanju životinja, prenose I njihove bakterije I virusi.
„Tako bismo mogli da donesemo nove bolesti u Afriku, ne samo za nilske konje već i za ceo afrički ekosistem koji nije evoluirao sa tom vrstom bolesti", istakla je Ečeveri.
Osim smanjenja broja nilskih konja u Kolumbiji, vlasti se nadaju da će naučiti kako da upravljaju preostalom populacijom, koja je prepoznata kao potencijalna turistička atrakcija.
Nilski konji će biti transportovani u namenski napravljenim boksovima i u početku neće biti pod sedativima.
Translokacija bi mogla biti završena do prve polovine ove godine ako se ubrzaju potrebne dozvole, posebno od Kolumbijskog poljoprivrednog instituta, rekao je Gaviria.
Invazivne vrste
Neki vide nilske konje kao invazivnu vrstu koja može predstavljati opasnost za lokalne ekosisteme, a ponekad čak i za ljude.
Istraživanja su istakla negativne efekte otpada nilskog konja na nivo kiseonika u vodama, što može uticati na ribe i na kraju ljude.
Časopis Nature citirao je rad iz 2019. koji je otkrio da jezera u kojima su bili nilski konji imaju više cijanobakterija, koje su povezane sa toksičnim algama. To može smanjiti kvalitet vode i uzrokovati masovnu smrt ribe.
Nilski konji takođe mogu predstavljati pretnju poljoprivredi i bezbednosti ljudi, prema Mogu da jedu ili oštećuju useve i da se uključe u agresivne interakcije sa ljudima.
„Nilski konji žive u krdima i prilično su agresivni. Oni su veoma teritorijalni i uopšteno jedu biljke", istkla je Ečeveri.
Iako „kokainski nilski konji" nisu poreklom iz Kolumbije, smatra se da je lokalni teren povoljan za njihovu reprodukciju, jer ima dovoljno vode i veliku koncentraciju hrane.
Kolumbija do sada nije uspela da reši problem koji se prema rečima Gavirije „oteo kontroli".
(EURACTIV.rs)