Grupe za zaštitu životne sredine pozdravile su politički sporazum postignut na nivou EU prošlog meseca o zabrani izvoza otpada unutar i van Evrope, rekavši da se time okončava "kolonijalizam otpada" iz bogatih zemalja.
Evropski parlament i Savet država članica EU postigli su 17. novembra probni dogovor o regulaciji transporta otpada, a sada su objavljeni detalji sporazuma.
Prema okvirnom sporazumu, izvoz plastičnog otpada u zemlje koje nisu članice Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) biće zabranjen u roku od 2,5 godine od stupanja uredbe na snagu, saopštila je Evropska komisija, izvršna vlast EU.
Novi propis je pozdravljen kao pobeda od strane ekoloških grupa, koje su dugo vodile kampanju za zabranu izvoza plastičnog otpada van Evrope.
EU je 2022. izvezla više od milion tona plastičnog otpada u zemlje, gde se obično baca ili otvoreno spaljuje: 50 odsto je otpremljeno u zemlje koje nisu članice OECD-a kao što su Malezija, Vijetnam, Indonezija i Tajland, dok je 33 odsto isporučeno samo u Tursku, kažu nevladine organizacije.
"Mnogi od nas koji živimo u zemljama koje nisu članice OECD suočavaju se sa nemilosrdnim ilegalnim odlaganjem otpada, otvorenim spaljivanjem i zagađenjem mikroplastikom u blizini postrojenja za reciklažu plastike", rekao je Pui Ii Vong, malezijski aktivista Bazelske akcione mreže.
"Uvereni smo da je EU čula naše molbe i da priznaje užasne posledice koje izaziva prekomerna potrošnja plastike i izvoz njenog otpada", rekla je ona u zajedničkoj izjavi sa drugim ekološkim grupama, pozivajući druge zemlje poput SAD, Japana i Velike Britanije da slede primer EU.
Prethodne saglasnosti
Prema ključnom delu sporazuma, kompanije koje žele da izvoze otpad van Evrope moraće da obaveste i dobiju pismenu potvrdu pre izvoza iz zemalja otpreme, odredišta i tranzita – uključujući i plastični otpad.
Pored toga, postrojenja za upravljanje otpadom u zemljama odredišta moraće da prođu reviziju nezavisnih tela kako bi se osiguralo da su opremljeni da tretiraju otpad koji prime "na ekološki prihvatljiv način", navodi se u saopštenju Saveta.
Transport otpada unutar EU namenjen operacijama oporavka takođe će biti zabranjen, osim ako se nalazi na Zelenoj listi netoksičnih materijala koji mogu biti trgovani radi oporavka bez prethodnog pisanog obaveštenja ili saglasnosti.
"Ovo je signal da EU konačno počinje da preuzima odgovornost za svoju ulogu u globalnoj vanrednoj situaciji zbog zagađenja plastikom", rekla je aktivistkinja Lauren Veir koja je govorila u ime Rethink Plastic alijanse, grupe koja se bavi zaštitom životne sredine.
Drugi su u međuvremenu upozorili na mogućnost da se trgovina opasnim i mešovitim plastičnim otpadom nastavi sa Turskom, koja je i najveći uvoznik plastičnog otpada u EU i članica OECD-a.
"Ovi novi propisi impliciraju da bi Turska mogla biti izložena većoj količini plastičnog otpada iz EU", upozorio je dr Sedat Gundogdu, istraživač mikroplastike na Univerzitetu Čukurova u Turskoj.
Recikleri zabrinuti
Recikleri su, u međuvremenu, istakli potrebu da se održi pristup globalnim tržištima za reciklirane materijale niskog kvaliteta koji ne nalaze kupce u Evropi.
Bez pristupa izvoznim tržištima, rizik je da će se reciklirani materijali skladištiti u Evropi gde će na kraju biti spaljeni zbog nedostatka drugih opcija.
"Od suštinske je važnosti sprečiti nepotrebna ograničenja izvoza recikliranih sirovina klasifikovanih kao neopasan otpad, posebno za tokove resursa sa nedovoljnom potražnjom u EU", kaže EuRIC, evropska konfederacija reciklera.
Za reciklere, jedino rešenje je povećanje domaće potražnje za recikliranim materijalima u Evropi uz obavezu proizvođača da ih koriste u novim proizvodima.
Privremeni sporazum će sada biti dostavljen predstavnicima država članica EU u Savetu i skupštinskom odboru za životnu sredinu na konačno odobrenje.
(JA/EURACTIV.rs)