Nemačka bi mogla da blokira novi zakon o automobilima EU, koji predviđa da nakon 2035. nije moguće proizvoditi i registrovati vozila sa unutrašnjim sagorevanjem.
Sudbina zakona o standardima emisije ugljen-dioksida za automobile i kombije sada je pod znakom pitanja, jer je Nemačka najavila da će se možda uzdržati od glasanja.
Do pre nekoliko meseci, delovalo je neizbežno da će Evropski parlament i Evropska komisija postići dogovor o zabrani proizvodnje novih vozila na benzin i dizel do 2035. godine. Ali sada taj dogovor visi na ivici provalije.
Glasanje se smatra formalnošću i mnoge zemlje su svoj stav već učinile jasnim. Da bi zakon prošao, potrebna je kvalifikovana većina od 55% zemalja koje predstavljaju 65% stanovnika Evropske unije. Manjina koja bi blokirala usvajanje morala bi da obuhvata najmanje četiri zemlje članice EU.
Ali uprkos indikacijama da će zakon biti prihvaćen, u februaru su neke od zemalja promenile mišljenje i više ga ne podržavaju. Italija je najavila da će glasati protiv zakona o smanjenju emisije ugljen-dioksida, zabrinuta zbog njegovog uticaja i na proizvođače, i na potrošače.
Nemački ministar saobraćaja Volker Vising naajvio je da će najveća zemlja bloka biti uzdržana od glasanja sve dok Evropska komisija ne predloži da se e-goriva koriste u novim motorima i nakon 2035. godine.
Nemačka će biti uzdržana, Italija je već protiv a Poljska i Bugarska odbijaju da podrže zakon, što većinu od 65% stanovnika EU potrebnu za usvajanje dovodi u pitanje.
Nemački ministar jasno je stavio do znanja da tu zemlju u glasanju "koči" nejasna uloga e-goriva, odnosno ugljenički neutralnih goriva na bazi zelenog vodonika.
Ova sintetička goriva mogu da se koriste u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem i teoretski omoguće da vozila koja imaju takve motore budu prodavana i nakon 2035. godine. Ali u obavezujućim članovima trenutnog zakona, ona se ne pominju.
Nakon intenzivnih diskusija u oktobru prošle godine, dogovoreno je u Evropskom parlamentu da će klauzula o e-gorivima biti uneta u zakon. Ali klauzula nije pravno obavezujuća što znači da Evropska komisija može sama da odluči da li će biti i sprovođena.
Nemačka želi da se ta stavka prebaci u sam zakon čime bi EK bila obavezana da izađe sa predlogom o e-gorivima. Ali sa vrlo kratkim rokom, do 7. marta, novi predlog je teško moguć.
EURACTIV piše da nije poznato da li Vising zaista želi ovakav potez, ili samo garanciju EK da će klauzula biti poštovana. Ali su EK i njen šef za klimatske promene, Frans Timermans, stavljeni u nezgodnu poziciju. Timermans je i ranije izjavio da e-goriva ne bi trebalo koristiti u drumskom saobraćaju jer je potrebna ogromna količina obnovljive energije za njihovu masovnu proizvodnju. Kada bi sada prihvatio nemački zahtev, to bi bila promena stava koja bi značila svojevrsno osramoćenje. Poljski diplomatski izvor rekao je za EURACTIV da još uvek nije dogovoreno kako će Poljska glasati.
Ako za zakon ne glasa kvalifikovana većina, biće novih pregovora što znači da će diskusije trajati u drugim zemljama članicama i samom EP. Francuska nije oduševljena predlogom novih rasprava.
"Podržavamo punu implementaciju ovog sporazuma koji je donet tokom našeg predsedavanja Savetom EU, uključujući i revidiranu klauzulu za 2026. godinu", rekla je francuska ministarka energetske tranzicije, Anjes Panije-Runaše.
Druge zemlje članice, među kojima su Češka i Holandija, odobrile bi trenutnu verziju zakona. Ali čak i ako se sve zemlje članice slože da je potrebno dodati obavezujuću klauzulu o e-gorivima, to bi morao da odobri Evropski parlament koji se u ovom kontekstu smatra velikom preprekom, i dobro obavešteni izvori navode da EP ne bi brzao sa narednom raspravom.
"Politički uslovi se ne menjaju i nije realno očekivati da će išta izaći iz ovoga, pre sledećih izbora. Ako bi Nemačka odbila ovaj zakon, ne bi bilo izmene koja bi napravila važniju razliku", rekao je Majkl Blos, član EP iz "zelenih".
(EURACTIV.rs)