Evropska komisija je krajem novembra 2022. objavila predloženu reviziju zakonodavstva EU o ambalaži i ambalažnom otpadu, sa ciljem zaustavljanja povećane proizvodnje ambalažnog otpada i povećanja udela ograničenih resursa.
Kako da definišemo kružnost? Da li to treba da se odvija u zatvorenom krugu ili je reciklaža za različite krajnje upotrebe dovoljna? Da li uzimamo u obzir buduću upotrebu materijala kao i njegovo poreklo?
U proseku, svaki Evropljanin generiše skoro 180 kg ambalažnog otpada godišnje. Ambalaža je jedna od glavnih upotreba nebitnih materijala jer je 40% plastike i 50% papira proizvedenog u EU namenjeno za pakovanje. Bez akcije, EU bi do 2030. godine videla dalji porast ambalažnog otpada od 19%, a za plastični otpad čak 46%.
Revizija koju je predložila Evropska komisija pokušava da se pozabavi ovim problemom uvođenjem mera i ciljeva za dodatno smanjenje, recikliranja i ponovne upotrebe ambalaže. Međutim, neke zainteresovane strane u industriji hrane i pića tvrde da evropsko zakonodavstvo ne definiše i ne promoviše viziju zatvorene petlje „kružnosti“ i „visokokvalitetne reciklaže“.
PET je jedini tok proizvoda koji se trenutno reciklira u velikim razmerama. Sektori hrane i pića tvrde da korišćenjem recikliranog PET-a u neprehrambenim aplikacijama, neprehrambeni sektori razbijaju kružnu petlju jer se reciklirani PET ne može koristiti u svrhu za koju je prvo dizajniran: visokokvalitetni materijali koji su u kontaktu sa hranom. Ovo, kažu, predstavlja zelenašenje. Dodatno ovoj dilemi, sektori hrane i pića veruju da konkurencija neprehrambenog sektora za reciklirane materijale za kontakt sa hranom može onemogućiti postizanje ciljeva za minimalne nivoe recikliranog sadržaja.
(EURACTIV.RS)