Potražnja za ugljem raste i ove godine biće na istorijskom maksimumu, a najveći kupci su zemlje Azije. Kina, Indija i jugoistočna Azija imaju udeo od 75 odsto u globalnoj potražnji za ugljem, a samo Kina udeo od 56 odsto
Ove godine zabeležena je istorijska potrošnja uglja uprkos "tituli" najvećeg zagađivača. Ove godine potražnja će biti na istorijskom maksimumu, tvrde prognoze. Problem je upravo u nafti i prirodnom gasu, a neke zemlje ponovo aktiviraju elektrane na ugalj što je iznuđeno rešenje zbog krize na tržištu energenata.
Kako je došlo do toga?
Kraj ere rasta fosilnih goriva ne znači kraj ulaganja u fosilna goriva, ali potkopava razloge za bilo kakvo povećanje investicija u naftu, ugalj i gas, navodi se u izveštaju Međunarodne agencije za energiju. U najnovijem izveštaju, koji je juče objavljen, agencija predviđa da će svetska potražnja za fosilnim gorivima dostići vrhunac do 2030. godine.
Ipak, do tada, potražnja za ugljem raste i ove godine biće na istorijskom maksimumu, a najveći kupci su zemlje Azije. Kina, Indija i jugoistočna Azija imaju udeo od 75 odsto u globalnoj potražnji za ugljem, a samo Kina udeo od 56 odsto.
Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije rekao je za RTS da Kina ima 500 procenata godišnje stope rasta, a Indija 6,5, kao i da se to mora potkrepiti određenim energentima, uključujući i ugalj.
"Činjenica je da je tamo najveća koncentracija industrijske aktivnosti, ali i stanovništva, obe zemlje imaju zajedno oko 2,8 milijarde stanovnika. Kina je značajno odmakla u primeni obnovljivih izvora energije, imajući u vidu što ona ima kapacitet da se približi čistijoj energiji", rekao je Stanić.
Međutim, ono što je činjenica objašnjava on, ugalj jednostavno gubi na značaju u relativnom smislu, imajući u vidu da se povećavaju instalirani kapaciteti energetskih sistema, koji se baziraju na obnovljivim izvorima.
Kako napreduju tehnika i tehnologija i kako se povećava briga o kvalitetu života, treba smanjiti upotrebu uglja. Ali, zbog nestabilnosti na energetskom tržištu i kako se ne može tako lako doći do prirodnog gasa, zemlje se odlučuju da obnove kapacitete koji su zasnovani na termoelektranama koji koriste ugalj.
Rumunija je, navodi Stanić, imala cilj da potpuno ukine elektrane na lignit do 2026. godine, ali se sada taj rok pomera, traži se dozvola od Evropske komisije da se to produži za određeni period, jer to rade i razvijenije zemlje kao Nemačka.
"Oni su, recimo, značajno smanjili potrošnju energije koja se proizvodi iz uglja, međutim, imajući u vidu da postoji nestabilnost na tržištu energenata i da to dosta zavisi od klimatskih uslova, onda oni, jednostavno, odlažu zapečaćivanje elektrana koje se baziraju na lignitu", rekao je Stanić.
Iznuđeno rešenje
To što neki ponovo aktiviraju elektrane na ugalj ustvari je iznuđeno rešenje zbog krize na tržištu energenata koja je počela još u novembru 2021. godine, kao i zbog rata u Ukrajini kada je značajan deo ruske nafte jednostavno ostranjen iz Evrope, iako i dalje nastavlja da dolazi, navodi Stanić.
"I onda, samim tim, posledica toga je i potražnja za ugljem. Ali činjenica je, kada pogledate, problem je, pre svega u nafti i prirodnom gasu, a tek posle imate posledično ugalj", rekao je Stanić.
Prema njegovim rečima, termoelektrane u Srbiji koriste lignit kao pogonsko gorivo.
"One su tako projektovane i ne možete bilo koji ugalj staviti u pogon, zato što lignit ima manju kaloričnost i samim tim stvara manju toplotu. Ukoliko bismo, na primer, stavili mrki ili kameni ugalj moglo bi da dođe do određene havarije", rekao je Stanić i objasnio da je lignit najmanje kaloričan i vredan u tom svom smislu i zato se njegova cena ne formira na standardizovanim berzama, do je cena uglja na međunarodnom tržištu oko svog nivoa koji je bio u septembru 2021. godine.
(EURACTIV.rs)