Tokom četiri dana, pljuskovi su preplavili ravnicu Tesalije, donevši pustoš u mnogim selima. Do petka (8. septembra), poplave su zahvatile 72.950 hektara zemlje širom Tesalije u centralnoj Grčkoj.
Intenzitet oluje Danijel, koja je prošle nedelje pogodila centralnu Grčku, poništio je i onaj minimalni posao koji je urađen na sprečavanju poplava u Tesaliji, tri godine nakon što je ciklon opustošio isti region, postavljajući pitanja u vezi sa spremnošću države da se izbori sa vremenskim neprilikama.
Tokom četiri dana, pljuskovi su preplavili ravnicu Tesalije, donevši pustoš u mnogim selima. Do petka (8. septembra), poplave su zahvatile 72.950 hektara zemlje širom Tesalije u centralnoj Grčkoj, prema podacima Službe za upravljanje vanrednim situacijama Kopernikus Evropske komisije.
"Imamo posla sa ekstremnim fenomenom, ništa slično nije zabeleženo u istoriji", rekao je grčkim medijima Eftimios Lekas, profesor geologije i upravljanja katastrofama na Nacionalnom univerzitetu Kapodistrija u Atini. "Sve veća stopa, obim i moć ovih ekstremnih pojava predstavljaju efekte klimatske krize."
Petnaestoro ljudi je poginulo, a vojska je pozvana da spase stotine nasukanih u nabujalim vodama. Poplave su takođe u velikoj meri pogodile infrastrukturu i lokalnu poljoprivrednu proizvodnju.
Nespremnost, opet
Kao i kod požara tokom leta, državi se kritikuje nedostatak mera za sprečavanje katastrofa. Lokalne samouprave su takođe na udaru, jer su radovi protiv poplava i ranije najavljeni planovi za čišćenje reka malo uticali na obuzdavanje vode.
Samo deo od 187,63 miliona evra iz Fonda EU za oporavak do sada je iskorišćen za projekte zaštite od klimatskih promena.
Guverner Tesalije Konstantinos Agorastos je 2021. predstavio plan za zaštitu od poplava vredan 210 miliona evra nakon što je ciklon Janos prošao kroz region i ostavio razaranja za sobom 2020.
Opstruirani birokratijom, mnogi planirani radovi su odloženi ili su ostali nedovršeni, sa teškim posledicama kada je udarilo nevreme.
"Znali smo za opasnost u Tesaliji. Janos je potopio Kardicu pre dve godine", rekao je Teofilos Ksantopulos, član parlamenta i levičarske partije Siriza. "Činjenica da se ovo ponovo dešava dokazuje da su mere koje ste preduzeli bile nedovoljne ili da vi [vlada] niste preduzeli prave mere."
Novi pristup
Kako se oluja udaljava od regiona, fokus lokalnih vlasti sada je na pomoći pogođenim stanovnicima i proceni štete. Prioritet je na obnavljanju snabdevanja električnom energijom i vodom, kao i na popravkama na mrežama i infrastrukturi.
Premijer Kirijakos Micotakis najavio je da će država učiniti "sve što može" da nadoknadi štetu pogođenim domaćinstvima. Prve procene navode da je cena poplava iznosila neverovatnih 2,5 milijardi evra, što je navelo Atinu da zatraži finansijsku pomoć od EU.
Malo je verovatno da će postojeća infrastruktura izdržati silinu ekstremnog fenomena, ali su odgovarajuće mere mogle da ublaže njegove uticaje, rekao je profesor Lekas. Profesor je dodao da će državni mehanizam, čim bude poznat pun obim štete, morati da preispita svoj pristup suočavanju sa ekstremnim vremenskim pojavama.
"Mora doći do redizajniranja operativnih planova u skladu sa najnovijim podacima o životnoj sredini", rekao je profesor Lekas.
Stručnjaci se slažu da će postojeća infrastruktura protiv poplava morati da se prilagodi, a česte provere i održavanje su ključni da bi se osiguralo da ona nastavi da radi kako je predviđeno.
(EURACTIV.rs)