Zajedno sa drugim obnovljivim izvorima energije, nuklearna energija je metod proizvodnje električne struje sa niskim emisijama ugljenika.
Nuklearna energija predstavlja čist izvor energije, zbog čega borba za prvo mesto u međunarodnoj nuklearnoj industriji postaje intenzivnija kako potražnja za čistom energijom nastavlja da raste.
Zajedno sa drugim obnovljivim izvorima energije, nuklearna energija je metod proizvodnje električne struje sa niskim emisijama ugljenika.
Kina za sad predstavlja lidera "bez premca", a Sjedinjene Američke Države pokušavaju da se vrate u igru. Kina ima 21 nuklearni reaktor u izgradnji koji će imati kapacitet za proizvodnju 21,61 gigavata električne energije, navodi Međunarodna agencija za atomsku energiju što je više od dva i po puta više nuklearnih reaktora u izgradnji nego bilo koja druga zemlja.
Kina ima jaku motivaciju za razvoj u ovoj oblasti - ogromna potreba za energijom koju treba zadovoljiti, a njeno oslanjanje na ugljen kako bi zadovoljila energetske potrebe u poslednjim decenijama ostavilo ju je sa zagađenim vazduhom.
S druge strane, Sjedinjene Države pokušavaju da se vrate u igru i na presto u ovoj oblasti, uglavnom pokretane novim manjim modularnim dizajnom rektora, ali je uspeh u postizanju svoje prethodne dominacije u ovom trenutku daleko, kažu stručnjaci.
"Kina je de fakto svetski lider u nuklearnoj tehnologiji u ovom trenutku", rekao je za CNBC Jakopo Bonđiorno, profesor nuklearnih nauka i inženjeringa na Tehnološkom institutu u Masačusetsu.
Kako je Kina postala novi nuklearni lider?
Snaga prati potražnju, tako da se novi nuklearni reaktori obično grade tamo gde je ekonomijama koje se brzo razvijaju potrebna energija da bi podstakle njihov rast.
Dok se više od 70 odsto postojećih nuklearnih kapaciteta nalazi u zemljama koje su deo Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, skoro 75 odsto nuklearnih reaktora koji su trenutno u izgradnji nalazi se u zemljama koje nisu članice OECD-a, a polovina je u Kini, prema nedavnom izveštaju o lancu snabdevanja Svetske nuklearne asocijacije.
Kako je kineska ekonomija rasla, tako je rasla i njena proizvodnja energije. Ukupna proizvodnja energije u Kini dostigla je 7.600 teravat sati 2020. godine, što je ogroman porast u odnosu na 1.280 teravat sati 2000. godine, prema američkoj Upravi za energetske informacije.
"Primarni imperativ je zadovoljiti ono što je predstavljalo zapanjujući rast potražnje u poslednjih dvadeset godina", rekao je za CNBC Džon F. Kotek, viši potpredsednik za razvoj politike i javne poslove grupe za nuklearno zagovaranje, Instituta za nuklearnu energiju.
Trenutno nuklearna energija čini samo 5 odsto ukupne količine električne energije proizvedene u zemlji, dok ugalj i dalje čini oko dve trećine, prema Međunarodnoj agenciji za energiju.
Ali upotreba uglja u Kini, da bi zadovoljila svoju rastuću potražnju za električnom energijom izazvala je sekundarni problem: prljav vazduh. Sa ogromnim rastom upotrebe uglja, zajedno sa dramatičnim povećanjem vlasništva privatnih vozila, pojavila se velika potreba za čistijom proizvodnjom električne energije.
Proizvodnja nuklearne energije ne oslobađa nijedan od gasova staklene bašte koji doprinose zagađenju vazduha i globalnom zagrevanju, tako da se Kina okrenula nuklearnoj elektrani kao načinu za brzu proizvodnju velikih količina čiste energije.
"Kinezi su dugo bili "pronuklearni", ali sada se čini da su se obavezali na zaista masivne razmere do 150 gigavata za 15 godina. I čini se da su na pravom putu da ostvare taj cilj", rekao je Bonđorno za CNBC i dodao da će ovo biti do sada najveće proširenje nuklearnog kapaciteta u istoriji.
Kina je pokrenula svoj nuklearni program kupovinom reaktora od Francuske, Sjedinjenih Država i Rusije i izgradila primarni domaći reaktor Hualong u saradnji sa Francuskom.
"Jedan od razloga za dominaciju Kine je snažna kontrola vlade nad energetskim sektorom i većinom privrede. Izgradili su industriju koju podržava država i koja im omogućava da izgrade više nuklearnih jedinica po nižoj ceni", rekao je Luongo za CNBC i objasnio da ne postoji nemaju nikakav tajni cilj osim državnog finansiranja, državnog lanca snabdevanja i državne obaveze da izgradi tehnologiju.
Fokus Kine na izgradnji nuklearne energije ima globalne klimatske prednosti, ali predstavlja i geopolitičke izazove.
"Kineska snaga i posvećenost nuklearnoj elektrani dobri su za tehnologiju, za energetsku bezbednost Kine, stabilnost mreže, ekonomiju i zagađenje vazduha, kao i za ublažavanje globalnih klimatskih promena. Ako počnu da izvoze nuklearnu tehnologiju u druge zemlje, zabrinutost je geopolitičko-ekonomska zavisnost od Kine koju će takvi projekti stvoriti za te zemlje. Ista logika važi i za Rusiju", rekao je Buonđorno.
Sjedinjene Države bi mogle da sustignu i povrate deo svoje nekadašnje dominacije u nuklearnom prostoru, kažu stručnjaci.
Sjedinjene Države i Evropa su polako ponovo počele da grade nuklearnu energiju sa srednjim uspehom. Ove zemlje su ponovo počele da grade nuklearne elektrane pre samo 10 do 15 godina. Lanac snabdevanja i specijalizovana radna snaga su praktično nestali, što je dovelo do ozbiljnih prekoračenja troškova i kašnjenja u rasporedu.
Naime, dva velika nova nuklearna reaktora u fabrici Vogtle u Džordžiji postala su ozloglašena po tome što traju mnogo duže nego što se prvobitno očekivalo i što su propali kroz rane proračunske procene.
Ali SAD preduzimaju korake da povrate svoju prethodnu dominaciju u nuklearnom prostoru. SAD su preokrenule svoje političko protivljenje nuklearnoj energiji kod kuće. Sada je retko pitanje dvopartijskog sporazuma", rekao je Luongo za CNBC.
Nedavno istraživanje istraživačkog centra Pev pokazalo je da je podrška nuklearnoj energiji povećana i među demokratama i republikancima: 57 odsto Amerikanaca izjavljuje da favorizuje više nuklearnih reaktora za proizvodnju električne energije, u odnosu na 43 odsto Amerikanaca koji su favorizovali nuklearne reaktore 2020.
SAD daju subvencije za održavanje otvorenih nekih postojećih nuklearnih elektrana, prodajući neke velike nuklearne reaktore istočnoj Evropi. Ali zemlja polaže veliki deo svojih ambicija na povećanje tržišta za male modularne i napredne tehnologije reaktora i izgradnju povezanih kapaciteta za obogaćivanje goriva.
Manji nuklearni reaktori su jeftiniji jer su manji, ali i zato što modularni dizajn omogućava da se sastavni delovi prave u fabrici i sklapaju na licu mesta. Taj proces je brži i jeftiniji od izgradnje svakog reaktora kao jednokratnog butika.
Mali modularni reaktor NuScale i Vestinghouse AP300 su smanjeni reaktori na laku vodu, što je dizajn koji koristi većina konvencionalnih nuklearnih reaktora, dok su neki drugi dizajni malih modularnih reaktora „egzotičnije napajani i hlađeni“, rekao je Luongo, kao što je TerraPover Natruim reaktor ili Ks-Energi visokotemperaturni gasni hlađeni reaktori.
"Vlada SAD ulaže milijarde dolara u njihov razvoj i demonstraciju u iščekivanju da će raditi, biti jeftiniji od velikih reaktora i obezbediti SAD veće tržište za njihov izvoz. Videćemo gde ćemo biti do 2027. godine kada Kongres odredi fazu demonstracija. Kašnjenja i rast troškova u nekim tehnologijama već se pojavljuju", rekao je Luongo
Pored toga što su manji i jeftiniji za izgradnju, mali modularni reaktori su veoma pogodni za obezbeđivanje toplote za industrijske procese, rekao je Kotek sa Instituta za nuklearnu energiju za CNBC.
Deo pokušaja Sjedinjenih Država da ponovo "zapale" svoju nuklearnu industriju je i njihova želja da bude izvoznik tehnologije nuklearnih reaktora.
SAD su odlučile da su u nepovoljnom položaju u areni nuklearnog izvoza i pokušavaju da se ponovo pozicioniraju da budu glavni konkurent u narednih 15 godina. Ovo je počelo sa Trampovom administracijom i Bajden je to pojačao“, rekao je Luongo za CNBC. Neki od ovih izvoznih poslova biće veliki nuklearni reaktori, poput onih koji se prodaju u istočnoj Evropi, ali značajan deo ove strategije su mali modularni i napredni reaktori.
"Kina s pravom gleda na nuklearnu energiju kao na stratešku industriju. Oni znaju da izvoz nuklearne energije pomaže u izgradnji dugoročnih odnosa sa partnerskim zemljama. Dakle, oni su uložili mnogo u svoje domaće nuklearne energetske kapacitete i sada nastoje da izvezu svoje dizajne reaktora u druge nacije", rekao je Kotek za CNBC.
I Kina i Rusija nude „veoma atraktivno finansiranje“ i druge vrste podsticaja za širenje svoje nuklearne industrije, rekao je Kotek i dodao da je SAD potrebno da podstaknu ubrzanu izgradnju nuklearnih energetskih sistema sledeće generacije kao i da je ovo samo "početak žestoke konkurencije za prevlast na globalnim izvoznim tržištima nuklearne energije.
(EURACTIV.rs)