Šampanjac je vekovima bio obeležje proslava i luksuznog života, a sada je svet u riziku da ostane bez njega zbog klimatskih promena.
Visoke temperature u Evropi, klimatske promene i sve nestabilnije vreme izazivaju strahove da bi francuski region Šampanji mogao postati nepodesan za njegovu proizvodnju. A da bi šampanjac bio to što jeste, mora se proizvoditi samo tamo.
Više od 325 miliona boca šampanjca isporučeno je iz čuvenog vinskog regiona tokom 2022. godine i to je prvi put da je preskočena granica od šest milijardi evra prometa, navode u asocijaciji za trgovinu šampanjcem "Comite Champagne". Najveća tržišta su SAD, Britanija i Japan.
Komitet 2023. godinu predviđa kao "smernu", iako navodi da proizvođači šampanjca "ostaju uvereni da je njihovo poslovanje stabilno".
Klimatske promene, međutim, dovode u sumnju budućnost pića, a proizvođači šampanjca će morati da se prilagode da bi preživele i ukus šampanjca bi se mogao promeniti usput.
Izgorelo grožđe, oštećeni ukusi
Prema procenama stručnjaka iz organizacije "S&P Global Sustainable1", izloženost francuskog regiona Šampanj suši gotovo da će se utrostručiti do 2050-ih godina, što predstavlja ozbiljne probleme za vinograde.
Izveštaj ocenjuje regione na skali od 1-100, gde ocena od 100 predstavlja maksimalnu izloženost riziku. Rečeno je da će rizik od suše u Šampanju porasti sa sadašnjeg nivoa od 16 na 43 do 2050-ih, a zatim će se udvostručiti na 88 do 2090-ih - ako se ne izvrše promene u aktuelnoj klimatskoj politici.
Suša nije jedini faktor koji može ometati proizvodnju. Vreme je sve nestabilnije, a poslednjih godina sve su češći požari, poplave i mrazevi.
Čak i ako grožđe i dalje može da raste u promenljivoj klimi, uslovi mogu promeniti razvoj ploda i prouzrokovati štetu.
"Ako grožđe bude izloženo suviše ekstremnim UV zracima, zrna će po sebi imati ekvivalent našoj opekotini od sunca i to će, u suštini, oštetiti ukus", rekao je za CNBC Mat Hodžson, osnivač engleskog preduzeća za prodaju vina "Grejp Britanija".
Dodatna toplota takođe može da promeni kiselost grožđa, što šampanjcu daje svežinu i "neopipljivi pečat", rekao je Hodžson.
Međunarodni brendovi su svesni ogromnog uticaja klimatskih promena na njihovo poslovanje.
"Prepoznajemo efekte klimatskih promena na sve teroare 'Moet Enesija', i to u različitim stepenima. Više nego ikada ranije radimo na prilagođavanju", navela je u mejlu Sandrin Somer, direktorka za održivost odeljenja za vino i žestoka pića konglomerata LVMH.
Metoda pravljenja šampanjca
Najpoznatije pravilo šampanjca je da se mora proizvoditi u francuskom regionu Šampanj, ali duga lista pravila o nazivima koja se moraju poštovati uključuje specifične prakse u vinogradarstvu; nabavka grožđa sa određenih lokacija; posebne metode presovanja grožđa; i korišćenje samo odabranih sorti grožđa.
Zabranjena je upotreba pesticida i dodatno zakiseljavanje, a sve faze proizvodnje moraju se odvijati u šampanjcu, sve do etiketiranja boce. Ali proizvođači šampanjca prilagođavaju svoje procese kako bi nastavile proizvodnju u strogim okvirima pravila.
"Pre 20 godina berba se odvijala krajem septembra, početkom oktobra", rekla je portparol Champagne Taittingera Kler Sarazin za CNBC. Sada šampanjac bere grožđe krajem avgusta i početkom septembra.
Promenljive temperature takođe znače da šampanjac postaje prirodno slađi.
"Imamo toliko sunca i toliko šećera u osnovi u soku da više ne morate da dodajete šećer", rekao je Sarazin. "To za sada nije problem, ali to je nešto o čemu moramo da se brinemo".
"Definitivna promena" u ukusu
Prema kritičarima, neki šampanjci već imaju veoma drugačiji ukus od šampanjca koji su ljudi imali pre mnogo godina.
"Što se tiče ukusa, ono što se mnogo primećuje su zrelije karakteristike", objašnjava vinski stručnjak Tom Hjuson, dodajući da se šampanjac približava drugim belim vinima i čini se "providnijim vinom".
Vinski sudija i kritičarka Susi Atkins takođe je primetila da se ukus šampanjca promenio poslednjih decenija.
"Primetila sam suptilnu promenu u mojih 30-ak godina i … drugi ljudi koji imaju više od 50 godina iskustva u degustaciji vina ukazali su na definitivan pomak u stilu ka bogatijima", rekla je Atkins.
Budućnost šampanjca
Kuće šampanjca koriste različite pristupe očuvanju svoje budućnosti u industriji, uključujući posmatranje lokacija sa sličnom klimom kao i šampanjac.
"Taittinger" je prva vinska kuća koja je uložila u englesko penušavo vino 2015. godine, što je već sledeće godine uradio i "Pommery".
Naravno, preduzimaju se koraci da se održi jasna razlika između engleskih i francuskih proizvoda. Englesko penušavo vino brenda "Taittinger", na primer, namenjeno je isključivo britanskom tržištu kako bi se izbegla "kanibalizacija" originalnog proizvoda.
Komentarišući mogućnost da se šampanjac više ne proizvodi u regionu Šampanje, u vinariji "Taittinger" kažu da brend ima "pozitivnije" opcije, te da Komitet istražuje razvoj novih sorti grožđa.
Sorte koje bi ispunjavale visoke standarde neophodne za pravljenje šampanjca još nisu pronađene, piše RTS.
"Moet Enesi", prema dosadašnjim izjavama izvršnog direktora Filipea Šausa, nema nameru da podiže vinograde u Engleskoj.
Duga lista pravila koja su potrebna za pravljenje šampanjca takođe bi se mogla prilagoditi jer francuski vinski region želi da ostane u poslu. Postavlja se pitanje, da li to znači da će rezultat i dalje biti šampanjac kakav poznajemo.
(EURACTIV.rs)