U dva olujna nevremena u julu na teritoriji Bačke potpuno je uništeno 1.300 hektara šume, u Nacionalnom parku Fruška gora stabla su polomljena ili oštećena na čak 14.000 hektara. To su najnoviji, ali ne i konačni podaci.
Prema podacima Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, još se prijavljuje šteta a, uz drveće, stradale su i mnoge životinje, najviše ptice, piše RTS.
Koviljsko-petrovaradinski rit, specijalni rezervat prirode pretrpeo je ogromne štete tokom dve oluje. Slično je i u drugom - "Karađorđevu", ali i u Parkovima prirode "Tikvara" u Bačkoj Palanci i "Begečkoj jami". Uz 1.300 hektara potpuno uništene šume, još oko 700 hektara je oštećeno toliko da se mora izvršiti kompletna rekonstrukcija.
"Stradale su najviše vrste mekog drveta. To su vrbe i topole. To drveće ne može podneti izuzetno jake udare olujnog vetra. Moramo reći da su ogromne štete nastale i u hrastovim šumama. Upravo se prikupljaju podaci. U pitanju je oko 200.000 kubika drveća na prostoru Bosutskih šuma, koje je izuzetno značajno kao jedno od centralnih područja ekološke mreže", objašnjava Alen Kiš iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.
Još veću štetu u Bosutskim sprečile su Spačvanske šume u Hrvatskoj, koje su primile prvi udar olujnog vetra. U toj zemlji je uništeno oko 2,7 miliona kubika drveća. U ritskom delu ispod Fruške gore, na sremskoj strani je uništeno ili oštećeno još oko 500 hektara stabala i ona se moraju obnoviti.
"Saniranje takvih šteta, gde su stabla kompletno pokidana, isprepletana, zahteva mnogo više vremena nego redovan postupak podizanja šuma. Možemo računati najmanje deceniju da se kompletno izvrši sanacija i obnova šuma"", dodao je Kiš.
Bačko podunavlje je, uz Goliju-Studenicu, jedini Uneskov rezervat biosfere u Srbiji, koji se prostire na površini od skoro 177.000 hektara. Utočište je velikog broja zaštićenih vrsta biljaka i životinja, poput orlova, crne rode, divlje mačke, vidri i jazavaca, ali i najveće populacije evropskog jelena u Srbiji.
"Tokom olujnog nevremena, imali smo izuzetno povećan broj prijava, 15-20 na dan. Stradale su 42 jedinke. Od toga, 26 roda, 14 malih ušara, jednu pčelaricu, jednog barskog petlovana, jednog orla belorepana", kaže Ilija Miljković iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.
Uništenih stabala u naseljenim mestima je toliko da se ne mogu ni prebrojati, naročito u Bačkoj Palanci. U Novom Sadu ih je više od 2.600, gotovo koliki je i godišnji zasad. I dalje se uništena i oštećena stabla popisuju i uklanjaju. Grad je oformio stručno telo, koje će isplanirati sadnju.
"Da ovaj stručni tim napravi jedan adekvatan stručan dokumenat, koji će pre svega biti srednjoročni, to jest na pet godina, jer ovakvu štetu ne možete u jednom kratkom periodu sanirati. Neophodno je da pronađemo adekvatne sadnice, načine, vremenske periode i novac za ovaj vid sanacije", objašnjava Mira Radenović iz Gradske uprave za životnu sredinu.
Institucije se nadaju da će početkom septembra imati tačnije podatke i procenu vremena potrebnog za sanaciju i obnovu.
(EURACTIV.rs)