Klimatolog Vladimir Đurđević za EURACTIV o zagađenju vazduha, klimatskim promenama i činjenici da društvo ne shvata da je pitanje životne sredine ključno za napredak.
Klimatske promene i zagađenje vazduha nisu direktno povezane iako stručnjaci kažu da je izvor manje više isti, a to je sagorevanje fosilnih goriva. Zagađenje vazduha je ozbiljan problem sa kojim se suočava naša zemlja. Mi smo kao društvo i dalje daleko od opšteg konsenzusa da pitanja životne sredine budu u rangu sa ostalim prioritetnim pitanjima koja su ključna za napredak jednog društva, rekao je za EURACTIV Vladimir Đurđević, klimatolog i profesor na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
„Vlada Srbije usvojila je Program zaštite vazduha od 2022. do 2030. godine i to je neophodan i ključan strateški dokument u kojem su definisane mere koje će poboljšati kvalitet vazduha. Za realizaciju Programa potrebno je 2,6 milijardi evra, a cilj je da se smanje emisije u sektorima kao što su energetika, stacionarna postrojenja za sagorevanje, saobraćaj, velika industrijska postrojenja i poljoprivreda, i to uz povezivanje, saradnju i učešće institucija, privrede i građana. Prema procenama izloženim u ovom dokumentu Srbija zbog lošeg kvaliteta vazduha ima 11 000 prerano umrlih svake godine, po čemu prednjači u Evropi. Ova neslavna statistika u odnosu na broj stanovnika, govori dovoljno za sebe, a tu su i druge negativne zdravstvene konsekvence nečistog vazduha kao što su slučajevi bronhitisa kod dece između šest i 14 godina i prijemi u bolnicama zbog respiratornih i kardio-vaskularnih tegoba izazvanih lošim kvalitetom vazduha“, objasnio je Đurđević.
Problem zagađenja vazduha moguće je rešiti
„Iako imamo veoma ozbiljan problem, apsolutno ga je moguće rešiti i to u relativno kratkom vremenskom roku, što nam pokazuju iskustva drugih zemalja. SAD i zemlje Evropske unije su ovaj problem počele da rešavaju još osamdesetih godina prošlog veka, ali je i Kina od 2013. do danas skoro prepolovila koncentracije čestičnog zagađenja (PM čestice). Najjednostavnije, možemo primeniti iste mere koje su implementirane u ovim zemljama sa pozitivnim iskustvom, a to je po prioritetima na prvom mestu kontrola izvora zagađenja iz velikih zagađivača kao što su termoelektrane, velika industrijska postrojenja, kotlarnice za zagrevanje javnih objekata i stambenih zgrada. Zatim i mere koje se odnose na takozvane individualne izvore - privatne kuće, i to kroz kontrolu kvaliteta goriva koje je na tržištu, zamenu grejnih tela i šporeta energetski efikasnijim uređajima i podizanjem energetske efikasnosti stambenih objekata. Konačno, tu su i mere koje se odnose na kontrolu izvora iz saobraćaja, a koje se jednostavno odnose na kontrolu novoregistrovanih i prodaje novih vozila u smislu odgovarajućih standarda motora koji moraju biti zadovoljeni”, objasnio je Đurđević.
Upravo već spominjani dokument, Plan kvaliteta vazduha, predviđa sve ove mere, tako da Vladi ostaje samo da krene sa njihovim sprovođenjem. U najboljem slučaju, ukoliko donosioci odluka budu odlučni u implementaciji ovog plana, poboljšanja se mogu videti već za 2-3 godine, naglasio je Đurđević i dodao da dugoročno gledano, najbolja mera za poboljšanje kvaliteta vazduha jeste potpuno napuštanje fosilnih goriva, uglja, nafte i gasa kao izvora energije, i potpuni prelazak na obnovljive izvore, što bi zajedno bilo praćeno takozvanom elektrifikacijom saobraćaja.
Srbija je u UN glasala da se zaštita životne sredine proglasi za ljudsko pravo
„Zvuči ohrabrujuće, međutim naša zemlja je potpisnik i drugih važnih međunarodnih dogovora, povelja, kao što je na primer Pariski sporazum, pa vidimo da je njihova implementacija skoro pa potpuno izostala. Na primer, kada pričamo o Pariskom sporazumu, koji podrazumeva potpunu dekarbonizaciju celog sveta pa i naše zemlje, a koji su, podsetiću, potpisale sve članice UN, naša zemlja i dalje nema plan za njegovu implementaciju. Kasni se sa usvajanjem Strategije niskougljeničnog razvoja, a Integrisani nacionalni plan za energiju i klimu i dalje je u radnoj verziji, pa usvajanje još uvek nije ni na vidiku. Ovo su dva, za ispunjenje Pariskog sporazuma ključna dokumenta, koja su i presudna za bržu implementaciju obnovljivih izvora energije u naš energetski sistem, međutim odlaganje usvajanja ovih dokumenta pokazuje pa naša zemlja još uvek nije spremna da se uhvati u koštac sa ovako ozbiljnim pitanjima, a na stranu to što prema trenutnim verzijama ovih dokumenta i dalje nemamo tačan plan kako da potpuno izbacimo fosilna goriva iz upotrebe. Deklarativno zalaganje za vrednosti koje nam globalna ekološka kriza nameće kao prioritetne i potpisivanje međunarodnih akata moraju biti praćeni i spremnošću za akciju da se stvari suštinski menjaju a ne da se samo o ovim temama govori s vremena na vreme.
Ukratko, ma šta da podržimo u UN, ili nekoj drugoj međunarodnoj instituciji, mi smo kao društvo i dalje daleko od opšteg konsenzusa da su pitanja životne sredine u rangu sa ostalim prioritetnim pitanjima koja su ključna za napredak jednog društva, ali se nadam da će ovakva situacija u budućnosti biti promenjena“, kazao je Đurđević.
Klimatske promene i privreda
Prema mišljenju Đurđevića klimatske promene bi mogle da izazovu kolaps privrede na mnogo načina, posebno ako se sagleda globalna slika i to kroz ekstremne vremenske i klimatske događaje, kao što su poplave, suše, toplotni talasi, oluje, požari i drugi koji su postali sve intenzivniji i sve češći.
“Trenutna slika će se samo pogoršati u budućnosti. Ovakvi događaji odnose sve više ljudskih života, nanose nepovratnu štetu ekosistemima i generišu sve veće materijalne gubitke koje nacionalne ekonomije, posebno pojedinih slabije razvijenih zemalja, sve teže podnose. Direktan primer smo imali i u našoj zemlji, zbog suše 2012. i poplava 2014. godine, i materijalnih šteta koje su nastale, zabeleženo je usporenje privrednog rasta tokom ovih godina, jer su štete merene milijardama evra. Opet malo plastično rečeno, teško je očekivati neki značajniji privredni rast, ukoliko ste primorani da stalno „krpite“ rupe od šteta koje nastaju sve češće, a koje su izazvane različitim ekstremima. Zatim, u budućnosti, zbog klimatskih promena, možemo očekivati značajan deficit i degradaciju pojedinih resursa kao što su voda i zemljište, što će direktno voditi između ostalog ka otežanoj proizvodnji hrane, a što će se sigurno odraziti i na cene prehrambenih proizvoda, pa u tom smislu treba očekivati različite vrste mogućih tenzija i ekonomskih problema” predočio je Đurđević.
Klimatske promene takođe povećaju jaz između „siromašnih“ i „bogatih“, odnosno povećavaju nejednakosti, što može da predstavlja dodatni problem za globalnu privredu i stabilnost, kazao je Đurđević i istakao da su konačno tu i klimatske izbeglice, koje već polaku postaju realnost, a ne moguća buduća pretnja, pošto je poslednjih godina zabeleženo da je širom sveta veći broj ljudi bio primoran da se dislocira zbog klimatskih i vremenskih ekstrema u odnosu na broj ljudi koji je „bežao“ od oružanih sukoba.
“Sve ovo su vrlo složene pretnje za funkcionisanje globalnog društva uopšte, pa i u smislu budućeg privrednog i ekonomskog razvoja, kako na globalnom tako i na nacionalnim nivoima“, smatra Đurđević.
Pojedinačne akcije građana iako se mogu tumačiti kao dobra motivacija i primer drugima posebno kao dobra polazna osnova i tačka da se o ovim temama razgovara više u društvu ipak su vrlo ograničenih dometa.
„Da bi njihove akcije imale pun učinak prvo treba da se uspostavi odgovarajući nacionalni okvir koji bi im dao punu snagu. Taj okvir na prvom mestu podrazumeva potpunu zamenu energetskih izvora baziranih na fosilnim gorivima, uglju, nafti i gasu, odgovarajućim obnovljivim izvorima, a to su prvenstveno sunce i vetar. Evo plastičnog primera, šta će vam električni automobil, koji je nažalost i dalje u smislu finansija nedostupan većini naših sugrađana, ako ga punite strujom iz termoelektrane koja je proizvedena korišćenjem ugalja“, zaključuje klimatolog Đurđević i apostrofira informisanost kao ključ za donošenje adekvatnih odluka koja bi sigurno pomogla da se donesu prave odluke, da bi u konačnom klimatske promene i životna sredina dobile mesto kakve zaslužuju, u smislu planiranja budućeg razvoja naše zemlje.
(EURACTIV.rs)