Krčenje šuma u brazilskoj Amazoniji palo je za 33,6 odsto u prvih šest meseci mandata predsednika Luiza Inasija Lule da Silve, u poređenju sa istim periodom 2022. godine, saopštila je vlada.
Ovi podaci sugerišu da se prašuma smanjila za 2.649 kvadratnih kilometara u periodu od januara do juna ove godine, u odnosu na 3.988 kvadratnih kilometara, za koliko je smanjena u prvih šest meseci prošle godine za vreme vladavine predsednika Bolsonara.
Lula je obećao da će stati na put krčenju šuma do 2030. godine. Međutim, on se suočava sa ogromnim izazovom da postigne ovaj cilj, jer je oblast prašume koja je izgubljena i dalje za više od tri puta veća od površine Njujorka.
U poslednjih nekoliko godina došlo je do alarmantnog porasta krčenja šuma, a amazonska prašuma je ključni tampon u globalnoj borbi protiv klimatskih promena.
Brazilski Nacionalni institut za svemirska istraživanja (Inpe) predstavio je u četvrtak nove satelitske snimke.
„Postigli smo stabilan opadajući trend u krčenju šuma Amazonije", rekla je novinarima ministarka za životnu sredinu, Marina Silva.
Inpe je izdvojio jun kao mesec u kome je zabeležen rekordan pad krčenja šuma, od 41 odsto, u poređenju sa istim periodom prošle godine.
Lula, koji je preuzeo dužnost u januaru, obećao je da će preokrenuti politiku svog krajnje desničarskog prethodnika Jaira Bolsonara, koji je promovisao rudarstvo u autohtonim zemljama u Amazoniji.
Ranije ove godine, Lula je odredio šest novih autohtonih rezervata, zabranjujući rudarenje i ograničavajući komercijalnu poljoprivredu.
Vođe autohtonih naroda pozdravili su taj potez, ali su naglasili da je potrebna zaštita više oblasti.
Međutim, dok je prijavljeno da je krčenje šuma palo, požari su buktali.
Samo u junu, satelitski monitoring otkrio je 3.075 požara u Amazonu, najveći broj od 2007. godine.
Mnogi požari, oslobađajući ogromne količine emisije ugljenika, povezani su sa krčenjem prethodno krčenih šuma.
Lula, koji je prethodno bio predsednik Brazila 2003-2010, takođe se zalagao za to da najbogatije nacije sveta plate za različite inicijative koje imaju za cilj spasavanje prašume.
U aprilu, istraživanje mreže za praćenje Global Forest Vatch pokazalo je da je područje tropske šume veličine Švajcarske izgubljeno prošle godine širom sveta kako je naglo porasla seča drveća.
U njemu se navodi da je oko 11 fudbalskih terena u šumi izgubljeno svakog minuta 2022. godine, pri čemu je Brazil dominirao u uništavanju.
U istraživanju se sugeriše da je političko obećanje da će se okončati krčenje šuma koje su dali svetski lideri na Konferenciji UN o klimatskim promenama u Glazgovu 2021. godine u velikoj meri skrenulo.
Amazon je najveća prašuma na svetu, čini a 60% površine Brazila.
Zbog velikog broja drveća koje tamo raste, često se naziva "pluća planete" zbog toga kako drveće apsorbuje ugljen-dioksid i oslobađa kiseonik.
(EURACTIV.rs)