Klimatska kriza tema je broj jedan u 21. veku. Mnogi traže rešenje a čini se da u probleme upadamo sve dublje. Međutim, da li znate da bi krave mogle da budu deo rešenja i kako?
Naime, sa metanom koji podriguje oko četiri milijarde krava, koliko ih ima, i mnoštvo biljaka koje se krče širom sveta svake godine da bi se krave nahranile, procenjuje se da bi, kada bi nastala država od jedne milijarde krava, ona bila treća na listi zagađivača koji menjaju klimu, iza Kine i SAD.
Međutim, profesor i reditelj na državnom univerzitetu u Arizoni Piter Bajk veruje da jednostavnom promenom načina na koji krave pasu, one mogu biti korisni saveznici u popravljanju Zemlje.
"Predviđam da će mnogi da ignorišu ovo što govorim jer ljudi ne misle da krave mogu da budu deo rešenja“, rekao je Bajk.
On naziva trik "Adaptive Multi-Paddock" ili "AMP" ispaša, ali to je samo novi brend za drevni odnos između životinje i zemlje. Takođe poznata kao "ispaša u rulji“ u Velikoj Britaniji, ova tehnika podrazumeva hranjenje stoke tako da se oponaša ono kako se stoka hranila u prošlosti, a to je divljom hranom, širom Sverene Amerike.
Gde krave pasu?
Umesto uobičajene prakse puštanja krava na ispašu mesecima na jednom velikom polju, farmeri koriste jednu potpuno neobrađenu i netretiranu parcelu ograđenu ogradom da uteraju svoje stado u manje površine kako bi maksimizirali mogućnosti ispaše, a zatim ih premeste na sledeći deo takve teritorije, takođe na dan ili dva.
"Životinje prvo obrste jedno područje, a onda ga napuštaju na duže vreme. Trik je da pojedu polovinu biljke, kao što mi jedemo vrhove špargle, a da ostatak zgazimo i prekrijemo zemlju kako bi ostala vlažna da bi mikrobi mogli da napreduju“.
Danas ovo nije način na koji se hrane krave, makar ne većina. I nakon generacija korišćenja đubriva i pesticida, obrade i prekomerne ispaše, milioni hektara prirodno bogatog zemljišta postali su beživotna prljavština, lišena mikroba i insekata koji stvaraju zdrav sistem, i nesposobna da izvuče ugljenik, koji je glavni uzročnik klimatske krize, te da ga zaključa pod zemljom.
Bajk je prvi otkrio moć zdravog tla dok je snimao dokumentarni film "Carbon Nation", a 2014. godine okupio je tim naučnika kako bi pokrenuo prvu studiju na ovu temu.
Kako je tekao eksperiment?
Na jednoj strani eksperimenta, konvencionalni farmeri koji đubre travu skupim azotom i seku je za seno, dok su s druge strane farmeri koji primenjuju "AMP“ i koji nikada ne kose ili đubre zemljište.
Od 2018. do 2022., tim je merio sve, od zdravlja mikroba i života ptica do infiltracije kišnice, raznolikosti insekata i troškova farme. Da bi platio studiju, Bajk se prijavio za grantove i pokucao na vrata poznatih kompanija iz industrije hrane koje su su platili deo opreme za merenje metana.
"Želeo sam da idem u velike kompanije jer ako se one ne promene, mi nećemo stići gde želimo kao Planeta“, rekao je Bajk.
Nakon istraživanja, rezultat svega je dokumentarni serijal iz četiri dela pod nazivom "Koreni tako duboko da vidite đavola dole“. Ovaj naslov dao je konvencionalni stočar iz Misisipija Prentis Ferguson kada je u sve ušao nakon što ga je komšija naterao da se pridržava "AMP“ principa.
Dok se još uvek čeka da istraživanje bude potvrđeno i recenzirano, Bajk kaže da ima rane podatke koji pokazuju da su "AMP“ farme ’povukle’ do četiri puta više ugljenika od konvencionalnih pašnjaka u susedstvu i da su njihove krave podrigivale do 10 odsto manje metana.
Zemljište koje su kopita više dodirivale nego mašine za obradu imalo je 25 odsto više mikroba, 33 odsto više raznovrsnih insekata i tri puta veći broj ptica na travnjacima. Sa sunđerastim tlom, "AMP“ farme su apsorbovale preko dva puta više kiše na sat.
Izbegavanje mesa nije rešenje
I iako su konvencionalni farmeri trošili mala bogatstva na đubrivo, nivoi azota su bili viši na farmama gde su životinje same jele šta su htele.
Bajk je ranije, ipak verovao da bi rešenje moglo biti da ljudi prestanu da jednu životinjsko meso.
"Nekada sam mislio da moramo da nateramo ljude da prestanu da jedu meso. Ali onda sam otišao na ove farme i razgovarao sa ovim farmerima. Životinje na travnjacima su način na koji je priroda gradila tlo stotinama hiljada godina i ako stavite pet najvećih useva uzgajanih u Americi na vagu i stavite stoku na drugu stranu, usevi stvaraju pet puta više emisije ugljenika zbog načina uzgajanja. Ako ste zabrinuti zbog klimatskih promena, to su plugovi, a ne krave."
(EURACTIV.rs)