Godišnji lov na kitove na Islandu je možda odložen do kraja avgusta, ali se i dalje očekuje da će više od hiljadu kitova biti lovljeno i ubijeno u svetu ove godine.
Islandski ministar za hranu, poljoprivredu i ribarstvo Svandis Svavarsdotir, najavio je pauzu nakon što je u izveštaju Uprave za hranu i veterinu utvrđeno da lov nije u skladu sa Zakonom o dobrobiti životinja u zemlji, jer vreme koje je potrebno da se ubije kit krši zakon.
“Ova aktivnost se ne može nastaviti u budućnosti ako vlasti i vlasnici dozvola ne mogu da obezbede ispunjenje određenih uslova. Odlučio sam da obustavim sve operacije lova na kitove“, rekao je Svavarsdotir.
Island je jedna od retkih zemalja koja još uvek aktivno lovi kitove, pored Japana i Norveške, uprkos međunarodnoj zabrani koja je uvedena 1986. Lov na kitove je dozvoljen za zajednice aboridžina u Danskoj (Farska ostrva i Grenland), Rusiji (Sibir), Sveti Vinsent i Grenadini (ostrvo Bekija) i Sjedinjene Američke Države (Aljaska). Neke zemlje nastavljaju da love životinje pod izgovorom “naučnog lova na kitove“.
Koristeći podatke Međunarodne komisije za kitolov (IVC), grafika Statista pokazuje da je pre zabrane svake godine ubijano oko 6.000 do 7.000 kitova.
U 2021. godini širom sveta je ubijeno 1.284 kita, od kojih 881 u komercijalne svrhe. Ostatak je lovljen pod "posebnim dozvolama" koje uključuju naučna istraživanja i od strane aboridžinskih zajednica. U 2020. ubijeno je 1.204, od čega 810 komercijalno.
Još 300.000 kitova, delfina i pliskavica ubija se svake godine širom sveta kao usputni ulov u ribarstvu.
Metode za ubijanje kitova - nehumane
Metode koje koriste lovci na kitove mnogi smatraju nehumanim. Oni ponekad ispaljuju eksplozivne harpune u kitove, koji potom eksplodiraju. Ova metoda ne ubija uvek kita trenutno, jer je često potrebno više hitaca da bi se životinja pokorila, prema izveštaju iz 2006. o praksama lova na kitove u Norveškoj. Pored toga, neki kitovi se ubijaju utapanjem, a njihove glave se drže ispod vode dok se vitlaju na brodove za lov na kitove.
“Lovovi nisu samo okrutni (mnogi kitovi ostaju u agoniji satima nakon što su pogođeni harpunima sa vrhovima granata), već su i besmisleni. Nadamo se da je novi stav Islanda biti početak novog odnosa između ovih nacija i kitova. Moramo da povećamo populaciju kitova kako bismo okean održali zdravim i borili se protiv klimatskog sloma“, rekao je Deni Grouvs, portparol organizacije za zaštitu kitova i delfina.
U Taidžiju, Japanu i na Farskim ostrvima, dešavaju se najbrutalniji lovovi, sa delfinima i malim kitovima koji se izmame na plaže ili u uvale, i kolju u plićaku u jatima.
Zašto se ubijaju kitovi?
Koplje, koje je dizajnirao veterinar sa Farskih ostrva, predstavljeno je 2015. i sada je neophodna oprema za ubijanje kitova pilota. Koplje se koristi za presecanje kičmene moždine kita, što takođe prekida glavni dotok krvi u mozak, obezbeđujući gubitak svesti i smrt životinje u roku od nekoliko sekundi“, rekao je portparol vlade Farskih ostrva.
Lov na kitove dešava se zbog njihovog ulja, spermaceta (voštane supstance u glavi kita), ambra (kako se često naziva ono što kit ispovraća jer se nalazi u digestivnom traktu) i čeljušne kosti. Procenjuje se da je samo u 20. veku ubijeno 3 miliona kitova.
Prema nekim podacima, Japan, Norveška i Island su ubili skoro 40.000 velikih kitova od 1986. godine, a više od 100.000 delfina, malih kitova i pliskavica je ubijeno u različitim zemljama širom sveta svake godine.
Samo u Japanu se svake godine ubije između 300 i 600 kitova.
(EURACTIV.rs)