Velike su šanse da su ljudi značajno promenili Zemljinu rotaciju samo između 1993. i 2010. godine tako što su ispumpavali velike količine vode iz zemlje i premeštali je negde drugo.
Alarmantni nivoi ekstrakcije podzemne vode nagnuli su Zemlju skoro 80 cm istočno tokom ovog perioda, pokazalo je istraživanje objavljeno u časopisu Geophisical Research Letters.
Prethodne studije su pokazale da se položaj Zemljine ose - ili njenog rotacionog pola - menja u odnosu na koru, pri čemu se planeta okreće malo drugačije kako se voda kreće.
Naučnici su pomoću klimatskih modela procenili da su ljudi ispumpali 2.150 gigatona podzemne vode od 1993. do 2010. godine – što je ekvivalentno porastu nivoa mora za preko 6 mm.
Dok je sposobnost vode da promeni rotaciju Zemlje prvi put otkrivena 2016. godine, specifičan doprinos podzemnih voda ovim promenama rotacije ostao je neistražen.
"Zemljin rotacioni pol se zapravo mnogo menja. Naša studija pokazuje da među uzrocima povezanim s klimom, distribucija podzemnih voda ima najveći uticaj na pomeranje rotacionog pola", ukazao je geofizičar sa Nacionalnog univerziteta u Seulu Ki-Weon Seo koji je vodio istraživanje.
Utvrđeno je da model odstupa za 78,5 cm ili 4,3 cm godišnje kada se uzme u obzir 2.150 gigatona preraspodele podzemnih voda.
“Veoma mi je drago što sam otkrio neobjašnjivi uzrok pomeranja polova rotacije. S druge strane, kao stanovnik Zemlje i otac, zabrinut sam i iznenađen kada vidim da je pumpanje podzemne vode još jedan izvor porasta nivoa mora“, rekao je dr Seo.
Koliko je važna lokacija sa koje se crpi voda?
Nalazi sugerišu da je lokacija sa koje se crpi podzemna voda važna za to koliko bi moglo da se promeni naginjanje Zemlje.
Na primer, naučnici su rekli da preraspodela vode iz srednjih geografskih širina ima veći uticaj na rotacioni pol.
Utvrđeno je da je najveća redistribucija vode bila na severozapadu američkog kontinenta i severozapadu Indije. Ki-Weon je istakao da bi se dobijeni podaci mogli iskoristiti za istraživanje kako se voda tokom prošlog veka akumulirala ispod zemlje.
Budući da se Zemljin rotacioni pol obično menja za nekoliko metara u roku od otprilike godinu dana, promene usled pumpanja podzemnih voda ne predstavljaju rizik od promene godišnjih doba, rekli su istraživači.
Ali pokazalo se da pomeranje osovine utiče na klimu tokom dugih, geoloških vremenskih skala.
U daljim istraživanjima, naučnici se nadaju da će razumeti zašto se dešava toliko skladištenje vode tokom poslednjih 100 godina i da li je globalno zagrejavanje imalo uticaja na to.
(EURACTIV.rs)