Sve zavisi od toga koliko uradimo da zaustavimo porast temperature. Kako kaže Irida Lazić, doktorantkinja na Fizičkom fakultetu u Beogradu, savremena nauka nudi scenarije, od najblažih do najgorih.
Jedno od predviđanja je da će u Srbiji posle 2050. godine biti 13,5 puta više dana koje ćemo provesti u toplotnim talasima u toku godine nego što ih je bilo pre nekoliko decenija, piše Klima 101.
Ovo predviđanje podrazumeva da će sredinom 21. veka u Srbiji porast prosečne temperature dostići 2,2 °C.
Kako kažu aktuelna merenja, prosečna temperatura u Srbiji već je porasla za 1,5 °C u odnosu na predindustrijski period, a učestalost i dužina toplotnih talasa već je višestruko veća nego pre nekoliko decenija.
Kako je to moguće? Zašto naizgled mali porast u prosečnoj temperaturi dovodi do povećanja učestalosti i inteziteta na primer toplotnih talasa ili suša?
Odgovor leži u fizici Zemljine atmosfere. Mala promena srednje vrednosti uzrokuje veliku promenu "na krajevima", tj. u frekvenciji pojave ekstremnih događaja. Stoga, i mala promena srednje vrednosti temperature vazduha krije u sebi potencijal da razvije razorne posledice u vidu pojave ekstrema poput jakih i češćih toplotnih talasa, suša, poplava...
Leta u Srbiji biće sve više mediteranska, a trajaće i do šest meseci
Srbija se nalazi u tzv. tranzitnoj zoni, jer istovremeno trpi širenje mediteranskog pojasa kroz češću pojavu suša, a sa druge strane trpi vlažne tendencije sa severa.
Iako ne možemo da kažemo da će nam klima biti poput mediteranske, leta će nam sve više ličiti na mediteranska, sa vrlo visokim temperaturama i malo padavina. Zime će postati sve toplije (već sada imamo trend smanjenja broja dana sa snegom), iako sporadično možemo očekivati i epizode sa jačim snežnim padavinama.
Granice između godišnjih doba će se smanjiti, a leta mogu trajati i do šest meseci.
Srbija 2023, zemlja promenjene klime
U narednih pedeset godina, u Srbiji će srednja temperatura porasti za najmanje 1,3 °C. Prilikom posmatranja budućih projekcija, sve zavisi od toga koliko ćemo ublažiti emitovanje CO2 u atmosferu. To se, naravno, ne može deterministički odrediti. Kao odgovor na ovaj problem, veliki istraživački timovi u okviru radnih grupa IPCC su u poslednjih četrdesetak godina sastavljali i menjali tzv. emisione scenarije.
Za naše potrebe ovde, uporedićemo dva uslovno rečeno ekstrema: jedan emisioni scenario u kojem su zbog klimatske akcije posledice najblaže, i drugi koji je u trenutnoj nomenklaturi "najgori", pa je pretpostavka da će naša budućnost biti negde između ove dve krajnosti.
U najblažem scenariju, porast prosečne globalne temperature zaustavljen je na 1,5 stepeni Celzijusa, shodno Pariskom sporazumu; u najgorem, usled potpunog nedostatka akcije, porast može dostići brojku od čak 5 °C do kraja veka.
U Srbiji, na osnovu modela koji je korišćen u poslednjem izveštaju IPCC, a gledajući najblaži emisioni scenario, anomalija godišnje temperature za period 2060-2079. godine u odnosu na skorašnji period od 1995. do 2014. iznosi oko +1.3 °C, a promena je veća u istočnom delu Srbije. Na drugoj strani skale, anomalija je alarmantna i iznosi oko 3,7 °C.
Taj podatak se odnosi samo na srednju godišnju temperaturu, dok je porast u toku leta veći i iznosi čak 5.45 °C za najgori emisioni scenario.
Kakve posledice možemo očekivati usled ovakvog zagrevanja?
Broj dana u toplotnim talasima biće svake godine između 30 i 130 više nego danas
Razlike između ovih ekstrema su zaista velike i treba imati u vidu da u metodologiji koju koristi IPCC postoje međuscenariji. Ali jeste korisno sagledati opseg, kako bi izgledao svet kada bismo potpuno ignorisali opasnost klimatskih promena?
Pogledajmo, primera radi, tropske noći. U Srbiji u periodu 2060-2079, ako gledamo najblaži scenario, svake godine biće u proseku 10 tropskih noći više nego danas. Gledajući najgori scenario, anomalija povećanja iznosi 55.
U ovom slučaju posebno su ugroženi veliki gradovi koji predstavljaju urbana ostrva toplote. To je upravo problem da gradske površine gde je i najveća koncentracija stanovništva ne uspevaju da se tokom noći radijaciono ohlade, već samo iz dana u dan postaju toplija i imaju veću izloženost toplotnim talasima.
Sa druge strane, indeks toplotnih talasa je kod najblažeg scenarija povećan do 30 dana, a kod najgoreg i do 130 dana. Važno je napomenuti da su toplotni talasi definisani kao najmanje šest uzastopnih dana sa izrazito visokim temperaturama. Njih ima i tokom neobično tople zime, ali najopasniji su leti.
Usled porasta temperature, posebno krajem zime i početkom proleća, biljke ranije počinju proces vegetacije, a period vegetacije se produžava što može imati ozbiljne posledice po godišnji rod.
Najjači osmotreni toplotni talas u poslednjih 500 godina dogodio se u zapadnoj Evropi 2007. godine, usled kojeg je oko 70.000 ljudi, uglavnom starijih, osetljivih i siromašnih, izgubilo život.
(EURACTIV.rs)