O poplavama koje su se dogodile poslednjih nekoliko dana, rizicima po Srbiju i Evropu, ekstremnim vremenskim prilikama, prognozi za predstojeće leto, za EURACTIV svoja predviđanja izneo je Vladimir Đorđević, klimatolog.
Poplave koje su se dogodile tokom poslednjih nekoliko dana u širem regionu, prvenstveno u Italiji, Hrvatskoj i Bosni, posledica su neuobičajeno dugog zadržavanja ciklona, odnosno polja niskog pritiska iznad ovih oblast, rekao je za EURACTIV, Vladimir Đorđević, klimatolog i podsetio da je slična situacija bila i 2014. godine, kada su poplave pogodile i Srbiju.
Đorđević kaže da situacija u Srbiji nije kritična, ali opreznost bi trebalo da postoji, posebno jer su duž celog sliva Save bile velikih padavina, a ta voda će logično proći kroz Srbija, pa samim tim može doći do izlivanja reke.
On je napomenuo da ceo region i Evropa kao i ostatak severne hemisfere živi u većem riziku kao i da ćemo se u budućnosti češće susretati sa ovakvim situacijama jer proces klimatskih promena neće biti zaustavljen uskoro. Đorđević ukazuje da bi u najidealnijoj situaciji porast globalne temeprature bi trebalo da bude zaustavljen 2050. godine.
"Za to je potrebno da ceo svet radi na primeni Pariskog sprazuma i da napusti fisilna goriva, ugalj, naftu i gas. Pošto se to ne dešava, narednih 30 godina sigurno možemo očekivati ekstremnije situacije od ove", istakao je Đorđević.
"Iako se o klimatskim promenama najčešće govori u smislu porasta temperature, to je samo jedan aspekt izmenjenih globalnih klimatskih uslova“, objašnjava Đorđević i dodaje da povećanje koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi dovodi do zagrevanja planete i povećanja učestalosti toplih ekstrema, toplija planeta znači i ekstremnije padavine, ali i promene u običajnim obrascima kretanja i formiranja cirkulacionih sistema.
„Sa jedne strane, porast prosečne temperature od nešto više od jednog stepena, koliko je danas planeta toplija u odnosu na kraj devetnaestog veka, znači i povećanje količine vodene pare koja se može naći u atmosferi. Jedan stepen viša temperatura u stvari znači da je u atmosferi moguće imati 7% više vodene pare, pa samim tim treba očekivati i obilnije i intenzivnije padavine, što je preduslov za povećanje rizika od poplava“, napominje klimatolog.
Sa druge strane, s obzirom da zagrevanje planete nije ravnomerno, već se polarne oblasti zagrevaju brže od ekvatorijalnih širina, razlika u temperaturi između pola i ekvatora je danas manja nego pre, kazao je Đorđević i pojasnio da je razlika u temperaturama, jedan je od činilaca kako vremenski sistemi, cikloni i anticikloni cirkulišu preko severne hemisfere.
U današnjoj toplijoj klimi veće su šanse da se cirkulacioni sistemi duže zadrže iznad jednog područja, i na taj način dovedu do značajno većih akumulacija.
„Takve nepovoljne promene, sigurno su imale svoj doprinos u događajima kojima svedočimo ovih dana, ali ono što pouzdano znamo je da će situacija u budućnosti postajati sve nepovoljnija, i da se ne smeju isključiti iz razmatranja i scenarija koja su mnogo dramatičnija od ovih poplava i poplava iz 2014. godine, a koja se mogu dogoditi u relativno bliskoj budućnosti, od narednih par decenija“, upozorava Đorđević.
Đorđević nagoveštava da klimatske promene sa sobom nose niz rizika koji nas očekuju u budućnosti i koji će se preliti na razne sfere društva ali i na održivost prirodni ekosistema. Prema njegovom mišljenju na ovu situaciju treba gledati kao na veoma jasan poziv, da se mora ozbiljnije i temeljnije raditi na prilagođavanju na izmenjene klimatske uslove, posebno na one koje nas tek očekuju u budućnosti.
„U slučaju poplava to prvenstveno znači unapređenje sistema za odbranu od poplava i unapređenje sistema za rane najave i upozorenja, koji u ovom slučaju može imati ključnu ulogu u smislu pravovremenog reagovanja“, ističe Đorđević.
Očekivanja za predstojeće leto su, kaže Đorđević projektovana na osnovu trenutno dostupnih materijala, koji ukazuju da su natpolovične šanse da leto pred nama u celom regionu bude natprosečno toplo, što bi značilo da nas ponovo tokom leta očekuje nekoliko toplotnih talasa.
"Posebno početkom leta možemo očekivati padavine koje su nešto iznad proseka, što bi ustvari značilo, nešto veće količine padavina tokom epizoda intenzivnih pljuskova i grmljavinskih nepogoda“, najavio je klimatolog Đorđević za EURACTIV.