Nemačka vlada želi da stekne akcije u kompanijama za obnovljivu energiju i pruži podršku proizvođačima vetroturbina i solarnih panela kako bi podstakla njihovu proizvodnju u Nemačkoj.

Danas, domaći proizvodni kapaciteti ponovo postaju prioritet nakon ruskog napada na Ukrajinu i iznenadnog prekida tokova jeftinog gasa koji dolazi iz Rusije.

Nakon što su javne konsultacije održane od aprila 2022. do februara 2023. godine, nemačka vlada ima plan u tri koraka.

„Moramo da ojačamo proizvodne kapacitete za obnovljive izvore energije i električne mreže u Nemačkoj i Evropi", rekao je Robert Habek, ministar ekonomije i klimatske akcije, tokom govora u Berlinu.

Pre svega, istakao je inicijativu da pomogne kompanijama da investiraju i podrže rad obnovljivih proizvodnih kapaciteta.

„Želimo da identifikujemo dalje instrumente", rekao je Habek, posebno navodeći posebnu tarifu za električnu energiju za industriju, kao i podršku operativnim troškovima koji su trenutno u suprotnosti sa propisima EU. Širom sveta, zemlje poput Kine, na primer, nude jeftine tarife za struju industriji po ceni od 0,07 evra po kilovat-satu.

Pored toga, vlada želi da stvori „fond za transformaciju" kroz koji će nastojati da stekne udeo u kompanijama za obnovljivu energiju.

„Hibridni kapital i hedžing treba da omoguće investicije, a ne trajno učešće države", objasnio je Habek.

Drugo, vlada nastoji da „privremeno" smanji rizik od širenja mreže vetra i električne energije na kopnu.

Berlin izlaže plan za vraćanje solarne industrije vetra na nemačko tlo

Projektant vetroparka koji nije u mogućnosti da proda svoju električnu energiju zbog zaostajanja kapaciteta mreže može da bude nadoknađen novim instrumentom. Ove garancije bi mogle da obuhvataju ugovore o otkupu koji obezbeđuju dugoročne garantovane tokove gotovine programerima projekta.

„To su sredstva koja ne bi trebalo da teku", istakao je Habek, napominjući da će predstojeći „nalet" na obnovljive izvore energije uskoro učiniti takva uveravanja suvišnim. Davanje takvih garancija predstavljalo bi „veoma proračunat rizik" i „hrabar korak napred", dok se ne odobri Brisel, rekao je on.

Treće, Habeck želi da pokrene novu rundu inovativnih šema finansiranja koje je odobrila EU pod nazivom Važni projekti od zajedničkog evropskog interesa (IPCEI) i proširi ih na solarnu energiju. Ovde Berlin traži podršku od Španije, koja je prvobitno pokrenula ideju.

Ali vlada će takođe sprovesti studiju o obnavljanju solarnog fotonaponskog lanca vrednosti u Nemačkoj, gde se trenutno samo početni proizvod, polisilicijum, proizvodi na nemačkom tlu.

Nedavni izveštaji da Kina razmatra ograničavanje izvoza solarnih fotonaponskih modula, samo su ojačali argument industrije.

„Nemačka želi da utrostruči fotonaponski udeo u snabdevanju električnom energijom sa trenutnog nivoa od oko 10% na oko 30% za samo deset godina", rekao je Jorg Ebel, šef udruženja za lobiranje solarne industrije BSV.

Habek je bio posebno zatvoren u vezi sa cenom inicijative, pozivajući se na „grube procene" koje bi mogle biti podložne promenama. Ipak, malo je verovatno da bi vladina podrška operativnim troškovima (OpEk) u velikim razmerama mogla biti jeftina.

Klađenje na kretanje u Briselu

Veliki deo nemačkog plana za jačanje industrije čiste tehnologije na svom tlu zavisi od promena na nivou EU. Sputane pravilima EU o državnoj pomoći, mere poput namenske podrške operacijama bile bi nezamislive.

Da bi sprovela mere, „Komisija prvo mora da stvori pravni okvir prema zakonu EU o državnoj pomoći", navodi se u vladinom dokumentu.

Habek se nada da će nemački pritisak „dopuniti" industrijski plan EU o Zelenom dogovoru koji je Evropska komisija predstavila ranije ovog meseca. „To nije alternativni program, već se oslanja na to da Evropa stvori priliku ili da potom prepozna naše želje", rekao je nemački ministar novinarima.

Postoji još jedna potencijalna prepreka, a to je liberalna partija FDP koja kontroliše ministarstvo finansija pod koalicijom tročlane vlade u Berlinu.

„Savezna vlada mora stvoriti pravni okvir za budžet", rekao je Habek.

Vlada je zaglavila u kolotečini, a ministar finansija Kristijan Lindner odbio je Habekov zahtev za dodatnim novcem u oštroj razmeni pisama sredinom februara. Kancelar Olaf Šolc tek treba da interveniše.

Lindner i njegov liberalni FDP bi takođe mogli sa zabrinutošću da vide Habekov plan da stekne udeo u instalacijama obnovljive energije, zbog preferencije FDP za privatizaciju. Zakon o energetskoj bezbednosti koji je korišćen za eksproprijaciju Gasproma Germanije prošle godine, bio je opremljen klauzulom da bi na kraju reprivatizacija postala obavezna.

(EURACTIV.rs)