Zapadna Australija bi uskoro mogla biti dom za najvišu drvenu građevinu na svetu, nakon što su vlasti u Pertu objavila da planiraju "hibridni" toranj visok 191,2 metra izgrađen od masivnog drveta.

Projektanti kažu da će 42 odsto predloženog tornja biti izgrađeno od drveta, sa stubovima i jezgrom od armiranog betona.

Ako bude završen, neboder će nadmašiti najvišu zgradu od drveta i betona na svetu, toranj Ascent u Milvokiju, Viskonsin, koji ima 25 spratova ili 86 metara, prema Savetu za visoke zgrade i urbano stanište.

Plan je da toranj C6 kombinuje laminirane drvene grede sa čeličnim egzoskeletom za podršku strukture.

Prema Grange Development-u, čiji je projekat, kula od 50 spratova sadržaće više od 200 stanova i biće prva stambena zgrada sa negativnim uticajem na ugljenik u Zapadnoj Australiji.

Toranj će koristiti 7.400 kubnih metara drveta sakupljenog sa 600 stabala, navodi Grange.

"Ne možemo da uzgajamo beton", rekao je Dibl u predlogu koji je podnet vlastima u Pertu, nazivajući plan "novim nacrtom koji koristi hibridnu metodologiju izgradnje da bi redukovao emisiju štetnih gasova koja je i više nego prisutna u našem okruženju zbog, između ostalog, prekomerne gradnje”.

"Ovo je naša prilika da izjavimo da nam je iskreno stalo i do krize stanovanja koja je pred nama i do klimatske krize na kojoj kao industrija radimo vrlo malo", dodao je on, prenosi CNN.

Osim korišćenja drveta, Grangeov plan uključuje i zelene karakteristike kao što su vrt na krovu, urbana farma i pristup za stanovnike 80 novih potpuno električnih Tesla Model 3.

Filip Oldfild, vanredni profesor arhitekture i rukovodilac Škole za građevinsko okruženje Univerziteta Novog Južnog Velsa, rekao je za CNN da misli da, sa aspekta životne sredine, projekat ima "snažne akreditive".

"Obično gradimo visoke zgrade od čelika i betona. Cement je odgovoran za 8 odsto svih emisija ugljen dioksioda. Dakle, zamenom betona i čelika biomaterijalom kao što je drvo, značajno će se smanjiti uticaj zgrade na životnu sredinu", rekao je Oldfild.

Zgrade treba da oblikuju svet 2023.

Međutim, on je izrazio skepticizam u vezi sa nekim drugim tvrdnjama programera.

"Malo sam ciničniji u vezi sa idejom da je ugljen-negativan. Jedini način da se to postigne je da zgrada skladišti više ugljenika u drvetu nego što ga oslobađaju drugi materijali. To je možda moguće, ali to će uvek biti privremeno", rekao je Oldfild.

Ipak, Oldfild je optimista u pogledu sve veće upotrebe drveta u građevinarstvu.

"Sve u svemu, mislim da je to odličan korak napred", rekao je on. "Moramo da gradimo mnogo više naših zgrada od drveta."

Ovo je, moglo bi se reći, dupla korist za ekologiju, što zbog sadnje drveta koja će morati da se inenzivira, što zbog izbegavanja korišćenja građevinskih materijala koji negativno utiču na okolinu.

(EURACTIV.rs)