O tome šta obuhvata cirkularna ekonomija, kako ona funkcioniše u Srbiji, kao i o ekološkim evropskim integracijama, ali i o drugim temama za EURACTIV govori Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju
Šta sve obuhvata cirkularna ekonomija?
Svakog dana se sve više priča i raspravlja na temu cirkularne ekonomije. Imamo mnogo definicija i mnogo tumačenja šta je i dokle seže cirkularna ekonomija. Dobar deo ljudi vidi cirkularnu ekonomiju kroz prizmu upravljanja otpadom što je samo delić ili jedna cigla u soliteru. Linerna ekonomija koju toliko dugo primenjujemo nas je udaljila od prirode i od životne sredine i svaka sledeća generacija je bila dalje od prirode, a ni ne znajući da to radi, samo je pratila prethodnu generaciju. Danas smo nažalost možda i kasno počeli da se osvešćujemo i to pod prisilom zagađenja.
Cirkularna ekonomija je novi pristup načina življenja i poslovanja i na prvom mestu usklađena sa prirodom, tako da će potrajati dok se ljudi ne vrate na pravi način života, a to znači da nikog i ništa ne remetimo i ne zagađujemo. Kada je u pitanju pokretanje novog posla ili proizvodnje, neće moći samo biznis plan da bude važan, već će se kretati od sagledavanja kompletnog posla kako će uticati na okolinu, tj. životnu sredinu od same izgradnje, preko načina snabdevanja do proizvodnje, skladištenja i distribucije proizvoda, a poseban naglasak se daje na rešenje kako će se obezbediti da se proizvod kojem prođe rok upotrebe, ili radni vek, vrati kod proizvođača ili operatera koji prerađuje otpad. Produžiti radni vek i upotrebu proizvoda (osim hrane) biće prioritet, kao i upotreba delova za novu proizvodnju do konačnog zbrinjavanja.
Kako funkcioniše cirkularna ekonomija u Srbiji i na čemu još treba raditi?
Cirkularna ekonomija u Srbiji ne zaostaje mnogo za EU, štaviše neke naše kompanije su uveliko cirkularne, ali ne zbog populizma, nego zbog zdrave odluke da nije profit najvažniji, nego napredak lokalne zajednice. Ono što otežava kompanijama poslovanje je što država trenutno nema mehanizam da „nagradi“ takve kompanije, npr. smanjenje poreza na dobit ili oslobađanje od ekoloških naknada. Da se razumemo, ni EU nije rešila taj problem, ali uveliko raspravlja.
Cirkularni proizvod je skuplji i samim tim ima nezdravu konkurenciju od istog proizvoda koji nije cirkularan. Trenutno se sa puno napora radi na sistemu merenja cirkularnosti, tako da će svaki proizvod imati svoj takoreći pasoš u kojem će biti zabeležena i potrošnja energije i vrsta energije, vrsta sirovine, da li je korišćen reciklažni materijal i, na kraju, kako se reciklira proizvod i u kom procentu. Biće u tom pasošu još podataka, ali u svakom slučaju kupci će imati dosta informacija.
Naša vodeća misija u Privrednoj komori Srbije jeste transfer znanja ka kompanijama, posebno u delu dekarbonizacije poslovanja, moramo ohrabriti kompanije da gledaju u budućnost i da menjaju mod poslovanja. Inače, konkurentnost će sve više zavisiti od toga koliko ozelenjavamo proizvodnju. Srbija ima strateške dokumente u cirkularnoj ekonomiji i najvažniji i najteži je proces primene i uvođenja predviđenih mera. Zelena transformacija Srbije će omogućiti rast od 1% BDP godišnje. Samo se vratimo par nedelja unazad kada su ciklon i poplave napravili havariju na javnoj infrastrukturi, poljoprivredi i stanogradnji od blizu 500 miliona evra, a sada imamo i superćelijsku oluju koja je pogodila Vojvodinu i zapadnu Srbiju, sa ogromnom štetom. Klimatske promene su najveća pretnja za nacionalnu bezbednost Srbije u budućnosti.
Dokle se stiglo sa ekološkim evropskim integracijama?
Ministarstvo zaštite životne sredine zajedno sa Vladom Republike Srbije, na svom putu ka evropskim integracijama podiže kvalitet životne sredine u Srbiji.
Kako je jedan od glavnih prioriteta Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije održivi ekonomski razvoj Srbije, u tom smeru su i usmerene aktivnosti.
U predhodnom periodu je dosta urađeno na unapređenju regulatornog okvira, koji je osnova za primenu na terenu. S tim u vezi treba napomenuti sledeće.
Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije započelo je izradu krovnog strateškog dokumenta u oblasti zaštite životne sredine - Strategije zaštite životne sredine, koja će značajno doprineti sprovođenju Zelene agende za Zapadni Balkan i ubrzati evropske integracije.
U prethodnom periodu doneti su sledeći akti:
- Strategija razvoja niskougljeničnog razvoja sa izrađenim digitalnim klimatskim atlasom,
- Nacionalni utvrđen doprinos (NDC) (plan je da se do 2030. smanjimo emisiju gasova sa efektom staklene bašte za 33.3% u odnosu na 1990,
- Uredba o inventaru GHG,
- Program zaštite vazduha Republike Srbije za period 2022-2030 sa Akcionim planom (prvi put donet u RS),
- Program razvoja cirkularne ekonomije u Republici Srbiji za period 2022-2024,
- Nacionalni Program upravljanja otpadom za period 2022-2031, sa Akcionim planom za period 2022-2024 i
- Plan upravljanja rečnim slivom.
U proceduri za usvajanje su: Program upravljanja kanalizacionim muljem za 2023 - 2032 sa Akcionim planom 2023 - 2027, Zakon o kontroli opasnosti od velikih akcidenata od opasnih materija i Zakon o strateškoj proceni uticaja i Zakon o proceni uticaja.
Budžet Ministarstva zaštite životne sredine za 2023. je dodatno povećan 310% u odnosu na 2020. godinu, što govori o posvećenosti države da se rešavaju ekološki problemi i podižu standardi.
Mere zaštite vazduha se sprovode kako je predviđeno Programom zaštite vazduha Republike Srbije za period 2022-2030 sa Akcionim planom i lokalnim planovima kvaliteta vazduha, koji se stalno unapređuju i uz podršku EU. Tokom poslednjih nekoliko godina značajno su porasla ulaganja u poboljšanje kvaliteta vazduha, pre svega, za unapređenje sistema grejanja/kotlarnica u različitim opštinama. Ministarstvo zaštite životne sredine je iz nacionalnog budžeta tokom 2022. godine, odvojilo sredstva za prelazak 821 individualne kotlarnice na ugalj ili drva u domaćinstvima širom Srbije da pređu na ekološki prihvatljiva alternativna goriva. Rekonstruisano je i 35 kotlarnica u zgradama koje su u nadležnosti jedinica lokalne samouprave i zamenjene su njihove stare jedinice za proizvodnju toplotne energije novim ekološki prihvatljivim i energetski efikasnim kotlovima.
Ulaganje javnog sektora u zaštitu životne sredine, u zaštitu vazduha, otpadne vode i upravljanje otpadom u različitim fazama implementacije ili pripreme iznosi oko 4,7 milijardi evra. Ministarstvo zaštite životne sredine je identifikovalo potrebe za ulaganjem u sve tri oblasti i u toku je izrada odgovarajućih projektnih predloga za potencijalne izvore. Prioriteti uključuju podršku sektoru zaštite vazduha, ulaganja u završetak projekata upravljanja otpadnim vodama u aglomeracijama iznad 15.000 PE, uključujući upravljanje muljem, dalje proširenje separacije izvora, sekundarno odvajanje, upravljanje biološkim i građevinskim otpadom i otpadom od rušenja i konačno, sanaciju nesanitarnih deponija za regione sa operativnim sistemima.
I proces primene usklađenih propisa/standarda EU u Srbiji se nastavlja, ne zbog samog procesa evropskih integracija, već zbog nas samih.
Kako je Srbija usaglašena sa Agendom 2030?
Delokrug rada Ministarstva zaštite životne sredine je veoma kompleksan i odnosi se na više ciljeva održivog razvoja. Sprovođenje većine međunarodnih ugovora, direktno ili indirektno je povezano sa sprovođenjem Ciljeva održivog razvoja, odnosno Agende 2030.
Sektori u čijem delokrugu rada su oblasti upravljanja hemikalijama, upravljanja otpadom i otpadnim vodama, cirkularne ekonomije i održivog razvoja, klimatskih promena, zaštite zemljišta, zaštite voda, zaštite od buke, vibracija i nejonizujućeg zračenja, zaštita prirode i biodiverziteta, industrijskog zagađenja, projekti koji se sprovode u saradnji sa UN agencijama, kao i projekti finansirani iz EU i međunarodnih fondova, imaju vezu sa sprovođenjem Ciljeva održivog razvoja.
Protokol o vodi i zdravlju u vezi je za sprovođenjem Cilja održivog razvoja 6, a Evropski proces životne sredine i zdravlja i Deklaracija iz Ostrave, doprinosi realizaciji ciljeva 5, 6, 11 i 13.
U oblasti upravljanja hemikalijama, biocidnim proizvodima i otpadom, postignut je doprinos u ostvarivanju COR 12, kroz ekološki prihvatljivo upravljanje hemikalijama, kroz ograničenja i zabrane proizvodnje, stavljanja u promet i korišćenja hemikalija koje predstavljaju neprihvatljiv rizik po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Sprovođenjem aktivnosti značajno su smanjene emisije hemikalija u vazduh, vodu i zemljište i minimizovan je negativan uticaj po zdravlje ljudi, što je u vezi sa ostvarivanjem specifičnog cilja 12.5.
Republika Srbija je potpisnica Deklaracije o hemijskom lizingu kojim je dat doprinos ostvarivanju COR 12.6.
Aktivnosti u vezi sa ciljem 12 sprovode se u okviru Odeljenja za upravljanje otpadom i Odseka za cirkularnu ekonomiju i održivi razvoj. Usvajanjem dokumenata javnih politika iz ovih oblasti značajno se doprinosi sprovođenju COR kroz mere i aktivnosti predviđenih akcionim planovima.
Arhuska konvencija sprovodi COR 16 Agende 2030 - Mir, pravda i snažne institucije, kojim se omogućava odgovorno, inkluzivno, participativno i reprezentativno donošenje odluka na svim nivoima, obezbeđenje pristupa javnosti informacijama, promovisanje vladavine prava na nacionalnom i međunarodnom nivou i jednaka pravna zaštita.
Kada je u pitanju strateški okvir iz oblasti zaštite životne sredine koji pokriva Agendu 2030 i ciljeve održivog razvoja, u toku je izrada Strategije zaštite životne sredine - Zelena agenda, u kojoj će biti obuhvaćeni svi važni COR za oblast zaštite životne sredine. Pored pomenute, usvojena je i Strategija niskougljeničnog razvoja Republike Srbije do 2030. sa projekcijama do 2050. godine. Doneti su Programi iz oblasti zaštite vazduha, upravljanja otpadom, cirkularne ekonomije i zaštite prirode, kao dokumenta javnih politika koji su podrazumevali integrisanje Ciljeva održivog razvoja.
Kako srpske kompanije mogu da iskoriste Digitalnu platformu za cirkularnu ekonomiju (CE-HUB)? Koji je njen cilj?
Digitalna platforma je zamišljena kao alat za kompanije koje žele da pređu na cirkularni model poslovanja i olakša i omogući kontakte sa drugim kompanijama, naučnom zajednicom, stranim ekspertima i slično. Pored te vrste pomoći, biće dostupna dokumentacija koja je aktuelna, važeći zakoni i podzakonski akti, kao i studije, analize i primeri dobre prakse. Ono što je najbitnije - na platformi se nalazi baza otpada, nusproizvoda i prestanak statusa otpada koju će svaka kompanija moći da popunjava i na taj nači da rešava svoj otpad, a i kompanije koje se bave preradom otpada će imati uvid ko i koliko ima otpada. Na ovaj način uspostavićemo uvid u tokove materijala u Srbiji. Snažno guramo proces industrijske simbioze kako bi od generisanog otpada stvarali novu vrednost, podstičemo industrijske parkove koji će biti cirkularni, da se što manje otpada odlaže na deponije. Srbija godišnje „sahrani“ 100 miliona evra reciklabilnih sirovina u divlje deponije i smetlišta. Moramo to da menjamo!
Kakav je uticaj cirkularne ekonomije na zaštitu životne sredine?
Svi aspekti u cirkularnoj ekonomiji imaju za cilj čistiju životnu sredinu. Energetska efikasnost, smanjenje otpada, ponovno iskorišćenje otpada, a sve počinje od dizajna proizvoda u kome je bitno da se ispoštuju principi cirkularne ekonomije kako bi proizvod ili usluga što manje uticali na životnu sredinu negativno. To su vezani procesi. Održiva proizvodnja traži i održivu potrošnju i smanjenje konzumerizma i promenu navika. Od nas zavisi budućnost. Verujem da će Z generacija, koja dominira u populaciji, imati odgovor za budućnost, jer samo promene navika, kako gradimo, trošimo, kako se vozimo, kako proizvodimo, vode nas u održiva vremena. U suprotnom porast prosečnih temperatura, donose i velike probleme nacionalnoj ekonomiji, zdravlju i bezbednosti stanovništva.
