Konzumiranje previše rafinisanih proizvoda od pšenice i pirinča, zajedno sa malim korišćenjem celih žitarica u ishrani, uzrokuje porast novih slučajeva dijabetesa tipa 2 širom sveta, rezultati su nove studije.
„Naša studija sugeriše da je loš kvalitet ugljenih hidrata vodeći pokretač dijabetesa tipa 2 koji se može pripisati neujednačenoj ishrani širom sveta", izjavio je jedan od autora, dr Dariush Mozaffarian, profesor ishrane na Univerzitetu Tufts i profesor medicine na Tufts School of Medicine u Bostonu.
Još jedan ključni factor za porast broja obolelih od ovog tipa dijabetesa je previše crvenog i prerađenog mesa, poput slanine, kobasica, salama i slično u ishrani, ukazuje studija.
Studija je objavljena u časopisu Nature Medicine a rezultati potvrđuju povezanost ta tri faktora, konzumiranje premalo celih žitarica i previše prerađenih žitarica i mesa, kao glavnih pokretača više od 14 miliona novih slučajeva dijabetesa tipa 2 u 2018.godini.
Studija je procenila da je 7 od 10 slučajeva dijabetesa tipa 2 u svetu, 2018.godine bilo povezano sa lošim izborom hrane.
„Ova nova otkrića otkrivaju kritične oblasti za nacionalno i globalno fokusiranje na poboljšanje ishrane i smanjenje razornog tereta dijabetesa", rekao je Mozaffarian, koji je i glavni urednik Tufts Health & Nutrition Letter.
Previše prerađene hrane
Mozaffarian i njegov tim razvili su istraživački model unosa ishrane između 1990. i 2018. godine i primenili ga u 184 zemlje. U poređenju sa 1990, bilo je 8,6 miliona više slučajeva dijabetesa tipa 2 zbog loše ishrane u 2018, pokazalo je istraživanje.
Otkriveno je da je unošenje previše nezdrave hrane pokretač dijabetesa tipa 2 posebno za muškarce u poređenju sa ženama, mlađe u poređenju sa starijim odraslima, i u urbanim u odnosu na stanovnike sela.
Preko 60% ukupnih globalnih slučajeva bolesti koje se mogu pripisati ishrani nastalo je zbog prekomernog unosa samo šest štetnih navika u ishrani: unošenje rafinisanog pirinča, pšenice i krompira, previše prerađenog i neprerađenog crvenog mesa i konzumiranje zaslađenih napitaka i voćnih sokova.
Neadekvatan unos pet zaštitnih dijetetskih faktora, voća, neskrobnog povrća, orašastih plodova, semena, integralnih žitarica i jogurta, bio je odgovoran za nešto više od 39% novih slučajeva ove bolesti.
Učesnici studije iz Poljske i Rusije, gde se ishrana obično fokusira na krompir i crveno i prerađeno meso, i drugih zemalja istočne i centralne Evrope, kao i centralne Azije, imali su najveći procenat novih slučajeva dijabetesa tipa 2 koji su povezani sa ishranom.
Kolumbija, Meksiko i druge zemlje u Latinskoj Americi i Karibi takođe su imale veliki broj novih slučajeva, za koje istraživači kažu da bi mogli biti posledica oslanjanja na slatka pića i prerađeno meso, kao i nizak unos celih žitarica.
„Naš pristup modeliranju ne dokazuje uzročnost, a naše nalaze treba smatrati procenama rizika", napisali su autori.
(EURACTIV.rs)