O domovima za stare, licencama, inspekcijskim kontrolama i uređenju ove oblasti za EURACTIV govore u Ministarstvu za rad i Udruženju privatnih ustanova
Svaki peti stanovnik Srbije stariji je od 65 godina. Činjenica je da sve veći broj starijih odlazi u domove kako zbog nemogućnosti da se sami brinu o sebi tako i zbog tempa života njihovih najbližih koji nisu u mogućnosti da im se posvete i pruže im adekvatnu brigu. Ipak državnih domova je znato manje nego privatnih. Najveći problem u ovoj oblasti predstavljaju nelegalni domovi za stare, gde bez licence rade i usluge pružaju neretko nestručna lica.
Inspektori socijalne zaštite Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Pokrajinskog sekretarijata, kontrolišu rad licenciranih ustanova i domova za smeštaj odraslih i starijih, rekli su za EURACTIV u tom ministarstvu.
"Prilikom nadzora, kada se utvrde nedostaci i nepravilnosti u radu, inspektori nalažu mere za otklanjanje nezakonitosti. Uglavnom su isti nedostaci, manji broj zaposlenih od propisanog i utvrđenog broja i nepoštovanje funkcionalnih standarda koji se odnose na zaštitu prava korisnika", objašnjavaju u ministarstvu.
Inspektori socijalne zaštite su u 2022. godini doneli 17 zabrana rada ilegalnim domovima.
U ministarstvu navode da država kontinuirano procenjuje potrebe unapređenja kapaciteta ustanova socijalne zaštite za smeštaj lica i u skladu sa tim planira sredstva za adaptaciju postojećih i izgradnju novih. S tim u vezi, kažu da uskoro počinje sa radom novi Gerontološki centar u Valjevu.
O smeštaju starih u domove, a naročito privatne oduvek vlada podeljeno mišljenje u javnosti, a veliki problem je i nepoverenje, da li dom ima licencu i da li će se zaista stručno osoblje brinuti na adekvatan način. Iako na sajtu ministarstva postoji spisak domova sa licencom, ljudi se odlučuju za smeštaj u privatan dom za stare shodno verovanju na reč ili platežnoj moći.
"Što se tiče domova koji rade ilegalno i bez licence broj non stop varira. Poslednja informacija od Ministarstva za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, je da samo u Beogradu oko 40% domova radi ilegalno, što nekom prostom računicom dolazimo do brojke od oko 70 ilegalnih domova. Ima ih još po Srbiji", rekao je za EURACTIV, Radoslav Milovanović predsednik Udruženja privatnih ustanova socijalne zaštite, domova za smeštaj odraslih i starijih i dodao da su načini na koji pružaju uslugu smeštaja raznoliki.
"Od toga da po par baka i deka čuvaju u stanovima, registruju se kao hosteli ili ostali smeštaj pa na taj način prevare korisnike predstavljajući se kao dom, preko poliklinika koje nemaju rigorozne obaveze koje moraju domovi da ispune prema zakonu da bi dobili licence, do ozbiljnih objekata koje preurede i bez ikakvog straha smeštaju stare jer su lokacijski smešteni tamo gde nisu na vidiku nadležnima", objašnjava Milovanović.
On smatra da su za uređivanje oblasti socijalni zaštite potrebne ozbiljnije promene u zakonima i podzakonskim aktima, koji se oslanjaju na praksu.
"Najpre, da se prikupe relevantne informacije od stručnih radnika i uvidi šta je to što trenutno ne funkcioniše i promeniti zakonske regulative. Druga stvar jeste veća i bolja kontrola od strane inspekcija", naglašava Milovanović.
S obzirom da je jedan od glavnih ciljeva inspekcije da se preventivnim delovanjem ili nalaganjem mera obezbedi zakonitost i bezbednost poslovanja i postupanja nadziranih subjekata i spreče ili otklone štetne posledice po zakonom i drugim propisom zaštićena dobra, prava i interese, Milovanović misli da je to jako bitna stavka u uređivanju ove oblasti.
Kao jednu od važnijih stvari, predsednik Udruženja smatra da bi se trebalo usmeriti na edukaciju onih koji pružaju ovu uslugu, pre svega na domski smeštaj odraslih I starijih.
Prema podacima u Srbiji ima 74 državne ustanove i oko 240 registrovanih ustanova socijalne zaštite u privatnom vlasništvu. Ukupan kapacitet domova je više od 20 hiljada mesta, a najveći broj registrovanih domova nalazi se u Beogradu.
(EURACTIV.rs)