Više od milijardu ljudi živi sa gojaznošću širom sveta, pokazuju globalne procene objavljene u The Lancet-u. To uključuje oko 880 miliona odraslih i 159 miliona dece, prema podacima iz 2022. godine
Prema ovim podacima, najveće stope gojaznosti su u Tongi i Američkoj Samoi za žene i u Američkoj Samoi i Nauruu za muškarce, pri čemu oko 70-80% odraslih živi sa gojaznošću.
Od oko 190 zemalja, Velika Britanija zauzima 55. mesto za muškarce i 87. za žene.
Rangiranjem globalnih stopa gojaznosti što uključuje procenat populacije koja je klasifikovana kao gojazna, nakon što se uzmu u obzir razlike u godinama, istraživači su otkrili da su SAD na 10. mestu za muškarce i na 36. mestu po visini za žene, Indija je 19. najniže za žene i 21. najniže za muškarce., dok je Kina je 11. najniža za žene i 52. najniža za muškarce.
Međunarodni tim naučnika kaže da postoji hitna potreba za velikim promenama u načinu na koji se svet bori protiv gojaznosti.
Gojaznost može povećati rizik od razvoja mnogih ozbiljnih zdravstvenih stanja, uključujući bolesti srca, dijabetes tipa 2 i neke vrste raka.
Viši istraživač, profesor Majid Ezzati, sa Imperijal koledža u Londonu, rekao je za Bi-Bi-Si da se u mnogim od ostrvskih država sve se svodi na dostupnost zdrave hrane u odnosu na nezdravu hranu.
„U nekim slučajevima bilo je agresivnih marketinških kampanja koje promovišu nezdravu hranu, dok troškovi i dostupnost zdravije hrane mogu biti problematičniji.
Profesor Ezzati, koji godinama posmatra globalne podatke, kaže da je iznenađen brzinom promene slike, jer se mnogo više zemalja sada suočava sa krizom gojaznosti, dok je broj mesta gde ljudi imaju manju težinu opao.
Pola sveta bi moglo da bude gojazno do 2035
Istraživači su podvukli da je gojaznost povezana sa porastom raka.
Izveštaj, koji obuhvata 1990. i 2022. godinu, otkrio je da je stopa gojaznosti učetvorostručena među decom i adolescentima.
U međuvremenu, kod odraslih, stopa se više nego udvostručila kod žena i skoro utrostručila kod muškaraca.
U isto vreme, udeo odraslih koji su klasifikovani kao pothranjeni je opao za 50%, ali istraživači naglašavaju da to i dalje ostaje gorući problem, posebno među najsiromašnijim zajednicama.
Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) dr Tedros Adhanom Gebrejesus rekao je da ova nova studija naglašava važnost prevencije i upravljanja gojaznošću od ranog života do odraslog doba, kroz ishranu, fizičku aktivnost i adekvatnu negu.
On je dodao da će za to biti potreban rad vlada i zajednica i da je "važno potrebna saradnja privatnog sektora, koji mora biti odgovoran za zdravstvene uticaje svojih proizvoda".
Koautor studije dr Guha Pradeepa, iz Fondacije za istraživanje dijabetesa u Madrasu, kaže da veliki globalni problemi rizikuju pogoršanje neuhranjenosti uzrokovane i gojaznošću i nedostatkom težine.
Ona je rekla i da uticaj pitanja kao što su klimatske promene, poremećaji izazvani pandemijom Covid-19 i ratom u Ukrajini rizikuju da pogoršaju stopu gojaznosti i pothranjenosti, povećanjem siromaštva i cene hrane bogate hranljivim materijama.
„Posljednji efekti ovoga su nedovoljno hrane u nekim zemljama i domaćinstvima i prelazak na manje zdravu hranu u drugim.
Mreža od više od 1.500 istraživača, u saradnji sa SZO, analizirala je merenja visine i težine oko 220 miliona starijih od pet godina. Koristili su meru koja se zove indeks telesne mase.
Iako priznaju da je ovo nesavršena mera obima telesne masti, i kažu da su neke zemlje imale bolje podatke od drugih, oni tvrde da je to najšire korišćena mera, što omogućava ovu globalnu analizu.
(M.A./EURACTIV.rs)