EURACTIV ISTRAŽUJE: Šta je rešenje rastućeg problema gojaznosti u Srbiji?

U Srbiji, kao i u mnogim drugim zemljama, gojaznost postaje sve veći zdravstveni problem.

Što se tiče ishrane, u Srbiji tradicionalno postoje jela koja se dosta konzumiraju, a mogu biti visoko kalorična, kao što su razna mesa, pržena hrana i testenine. Takođe, konzumacija brze hrane i gaziranih napitaka postaje sve izraženija.

Gojaznost je složen problem i uzrokovan je interakcijom različitih faktora, uključujući genetske predispozicije, nedostatak fizičke aktivnosti i nezdravu ishranu. Takođe, socioekonomski faktori mogu igrati ulogu, jer neki ljudi možda nemaju pristup zdravim namirnicama ili sportskim objektima.

Svi na vagu

Milka Raičević, nutricionistkinja i osnivač neprofitne organizacije „Svi na vagu" udruženje je osnovala nakon istraživanja koja su otkrila sve veći broj gojaznih.

„Udruženje nutricionista 2017. godine je uočilo porast broja gojaznih u Srbiji. Tada smo primetili da su žene u Srbiji starosne dobi od 35 do 45 godina sve više gojazne. Iduće godine, muška populacija je išla u istom smeru. Za četiri godine, sve starosne populacije beležile su vidno uvećanje prvog stepena gojaznosti, naročito deca i trudnice. Sve veći broj beba se rađao sa teđinom iznad 4 ili 5 kilograma, što je ranije bila retkost. Insulinska rezistencija je sve prisutnija, a podaci pokazuju da je svako treće dete školskog uzrasta gojazno", kaže Raičević.

 Za vreme Korone, uz dozvolu kriznog štaba, Milka je sa svojim timom merila ljude ispred opštine Zvezdara, ukazivala im na probleme, delila savete.

„Priključili su mi se studenti Visoke zdravstvene škole, odsek nutricionisti, na čelu sa nutricionistkinjom Sofijom Kostić, a priključili su se i „Plavi tim", „Prizma" i „Solgar". Merili smo glikemiju, minerale, vitamine, pritisak, a na specijalnim vagama, pored telesne težine, merili su se mišićna masa, potkožne i visceralne masnoće, koje su pokazatelj ugroženosti za dijabetes, kardio-vaskularna oboljenja, povećanja glikemije i povišenog krvnog pritiska", pojašnjava Raičević.

Odgovornost

Ona kaže da je za gojaznost odgovoran pojedinac, svaka odrasla osoba. Za gojaznost dece, odgovorne su, kako kaže, pored roditelja i bake i deke, kao i dostupnost nezdrave hrane na svakom koraku.

„Roditelji ne bi smeli da deci daju novac za užinu, već da im pripremaju, zato što tako kontrolišu šta deca jedu u toku dana. Školske kuhinje su zakon i država bi ih pod hitno morala vratiti u škole".

Ona savetuje da se pije dovoljno vode - osam čaša dnevno, ne preskakati obroke već uvesti pet do osam obroka dnevno, bilo kakvu fizičku aktivnost u toku dana, svakodnevni unos kuvane hrane, redovan san od minimum šest sati, provetravanje prostorija i smeh.

„Vaš organizam ima samo vas, a vaše gorivo je zdrav obrok", poručuje Raičević.

Gde je Srbija u odnosu na EU i SAD?

U Sjedinjenim Američkim Državama i mnogim evropskim zemljama, gojaznost je takođe značajan problem, kaže za EURACTIV Maja Babić, nutricionistkinja sa Harvarda.

„ Tačni podaci se mogu razlikovati u zavisnosti od izvora, ali generalno gledano, stopa gojaznosti u SAD je viša u poređenju sa mnogim evropskim zemljama. Srbija se može naći negde između, sa sve višim stopama gojaznosti nego što je to bilo ranije", podvlači ona.

 Prema njenim rečima, svest o gojaznosti kao uzročniku mnogih bolesti je u porastu, kako u Srbiji, tako i globalno. Međutim, osvešćenost varira od osobe do osobe. Edukacija i kampanje koje podstiču zdrave navike i promovišu svest o rizicima gojaznosti igraju ključnu ulogu u prevenciji.

Hrana kao lek

Babić kaže da se zdravi gubitak težine, metaboličko zdravlje, i održavanje težine, kao i ostale promene u pravcu postizanja zdravog načina života, rade uz puno razumevanje, motivisanje i pružanje podrške.

„To je ključni princip korišćen danas u svetu. Sasvim suprotno zastarelim principom - nametanja autoriteta silom i maltretiranja klijenata, što na kraju dovodi do jo-jo efekta I nezadovoljstva. Kako bismo izbegli čuveni jo-jo efekat, posebnu pažnju posvećujem pravilnoj ishrani kao temelju za rešavanje mnogih zdravstvenih problema. Dokazano je da ishrana može da pruži prevenciju, lečenje pa čak i reverziju uobičajenih hroničnih bolesti poput kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, gojaznosti i hipertenzije", smatra ona i dodaje da najčešći razlozi zbog kojih ljudi ne mogu da smršaju uključuju nedostatak motivacije I fokusa.

Detox programi

U poslednje vreme je porasla popularnost detox programa i žene se sve češće podvrgavaju detox programima, u cilju da u kratkom periodu izgube kilograme, kaže nutricionistkinja.

„Intenzivni kratkoročni detox programi mogu izazvati nuspojave poput umora, glavobolja, vrtoglavica ili problema sa probavom. Takodje nedostatak ovih programa je što program nije održiv, a jedan isti program ne može da bude prikladan za svaku osobu. Umesto naglaska na dugoročnim, održivim promenama u prehrambenim navikama i načinu života, kratkoročni detox programi često se fokusiraju na brze rezultate koji mogu biti teško održivi na dugoročnestaze. Brze i intenzivne promene u ishrani često mogu rezultirati yo-yo efektom - povratkom izgubljene težine nakon završetka programa", pojašnjava ona.

Umesto kratkoročnih detox programa, Maja Babić savetuje programe koji imaju za cilj dugoročne promene navika, uključujući raznovrsnu ishranu bogatu voćem, povrćem, žitaricama od celog zrna i kvalitetnim izvorima proteina. Održiva ishrana koja se temelji na celovitim namirnicama obično ima dugoročne koristi za zdravlje i dobrostanje.

"Uživajte u životu i ne budite preterano strogi prema sebi"

„Ako niste savršeni, to je u redu", poručuje Babić i dodaje da je važno prepoznati obrasce ponašanja koji su nas doveli do prekomerne težine ili određenih poremećaja, umesto težnje savršenstvu.

Gubitak težine je kompleksan proces, i postoje stotine faktora koji utiču na težinu i aktivnost.

Istraživanja

Neka od ključnih saznanja iz ovih istraživanja uključuju vezu između gojaznosti i povećanog rizika od srčanih bolesti, dijabetesa, određenih vrsta karcinoma i drugih hroničnih bolesti. Takođe se prate trendovi u ishrani i fizičkoj aktivnosti kako bi se bolje razumele promene u stopama gojaznosti.

Maja Babić kaže da posebnu pažnju treba posvetiti ishrani kao temelju za rešavanje mnogih zdravstvenih problema, jer u mnogim slučajevima je vrlo verovatno da ishrana i intervencije, potrebne za pozitivne promene načina života može da spreči, leči čak i reverzira uobičajene hronične bolesti, kao što su kardiovaskularne bolesti, dijabetes, gojaznost, hipertenzija i još mnogo toga.

„Osnovna ideja je da se poboljšanje životnog stila može koristiti kao efikasan alat u očuvanju zdravlja. To uključuje pravilnu ishranu, redovnu fizičku aktivnost, kvalitetan san i tehnike za smanjenje stresa. Intenzitet ovih intervencija varira, kao i doze lekova. Preporuke o intenzivnijem načinu života obično daju bolje rezultate. Kao i kod lekova, neki ljudi počinju sa nižom dozom da bi se prilagodili efektima. U nekim slučajevima, promena životnog stila može čak sprečiti, lečiti ili čak obrnuti određena stanja kao što su visok krvni pritisak ili gojaznost", poručuje Babić.

Lifestyle medicina

Ona ističe da postoje šest ključnih stubova lifestyle medicine, tj preventive od bolesti: povećana fizička aktivnost, zdrava ishrana bazirana na biljnoj hrani, poboljšan san, strategije za upravljanje stresom i održavanje međuljudskih odnosa, kao i izbegavanje štetnih supstanci. Svi ovi stubovi imaju naučnu osnovu koja ih podržava.

„Američki koledž za lifestyle medicinu osnovan je 2004. godine, u isto vreme kada je istraživanje objavljeno u časopisu Američke medicinske asocijacije identifikovalo ključne uzroke smrtnosti u Sjedinjenim Državama. Otkriveno je da su bolesti srca, rak i moždani udar bili glavni uzroci smrti. Analiza je pokazala da je duvan bio glavni faktor, praćen lošom ishranom i nedostatkom fizičke aktivnosti.

Deset godina kasnije, ponovno istraživanje je potvrdilo da su dijetalni faktori glavni uzrok smrtnosti. Kod bolesti srca, najčešćeg uzroka smrti, važno je uzeti u obzir mnoge faktore kao što su pušenje, visok krvni pritisak, loš holesterol, dijabetes i gojaznost, kao i loša ishrana i nedostatak vežbanja.

Američka asocijacija za srce je identifikovala 10 smernica za prevenciju kardiovaskularnih bolesti, od kojih sedam direktno povezuje sa šest stubova medicine načina života. Takođe, Američko društvo za borbu protiv raka preporučuje održavanje zdrave težine, redovnu fizičku aktivnost, zdravu ishranu i izbegavanje alkohola kao načine za smanjenje rizika od raka", kaže Babić.

 „Sve ove preporuke ukazuju na snagu promene životnog stila kao ključnog faktora u očuvanju zdravlja i prevenciji bolesti. Važno je posebno naglasiti značaj ishrane, koja ima direktni uticaj na naše zdravlje", zaključila je ona.

(EURACTIV.rs)