U skupštinskoj proceduri je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju kojim je predlaženo da izabrani lekar po pravilu utvrđuje privremenu sprečenost za rad do 30 dana, umesto dosadašnjih 60 dana.
Prema tom predlogu, nakon ovog perioda, privremenu sprečenost utvrđuje prvostepena lekarska komisija RFZO-a.
U predloženom rešenju ostavljena je mogućnost da izabrani lekar može da utvrdi privremenu sprečenost za rad i do 60 dana. Takav slučaj vezan je za osiguranike obolele od malignih bolesti, onih koji su privremeno sprečeni za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, osoba sa invaliditetom i kod neposredno obavljenih hirurških intervencija, osim u slučaju kada je ta intervencija obavljena u dnevnoj bolnici.
Ideja je da se predloženim izmenama i dopunama, pitanje bolovanja racionalnije i efikasnije uredi. Time će, smatra zakonodavac, mogućnosti zloupotrebe biti značajno umanjena, što će doprineti ekonomičnijem raspolaganju sredstvima obaveznog zdravstvenog osiguranja.
U obrazloženju izmena zakona stoji da su od početka primene važećeg Zakona o zdravstvenom osiguranju, uočene značajne zloupotrebe u ostvarivanju prava na privremenu sprečenost za rad.
Tačnije, stoji da je uočeno da su izabrani lekari utvrđivali privremenu sprečenost za rad osiguranika mimo utvrđenih preporuka u pogledu dužine trajanja privremene sprečenosti za rad u zavisnosti od dijagnoze, kao i bez odgovarajuće propratne dokumentacije u pogledu obavljenih dodatnih dijagnostičkih procedura i specijalističkih pregleda.
Tako je deo osiguranika neopravdano je ostvarivao pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad u dužem vremenskom periodu, odnosno u okviru propisanih 60 dana, čime su dodatno opterećena sredstva kako poslodavaca, a tako i sredstva RFZO-a.
Ukazuje se da su se sredstva obezbeđena u RFZO-u za ovu namenu povećavala, pa je tako u 2018. godini izdvojeno više od 13 milijardfi dinara, u 2019. godini više od 14 milijardi, da bi se u 2023. godini došlo do čak 29,5 milijardi dinara. Već u 2019. godini, kada je stupila na snagu ova izmena, u odnosu na 2018. godinu, broj zahteva poslodavaca za kontrolu "bolovanja" povećan je bio za 32 odsto.
(EURACTIV.rs)