O post-porođajnom periodu, oporavku, potrebama porodilja, njihovim primedbama i radu sa novopečenim majkama, za EURACTIV govori dr Vanja Milošević, ginekolog GAK Narodni Front.
Trudnoća i porođaj su najspecifičnija stanja u životu jedne žene. Praćena su mnogim telesnim ali i emocionalnim promenama pa bi sama nega trudnica i porodilja trebalo da bude blagotvorna i primerena datom trenutku, kaže za EURACTIV dr Vanja Milošević, specijalista ginekologije i akušerstva iz GAK Narodni Front.
Najčešće se dešava da je neophodna rehabilitacija tela nakon porođaja, trudnoća "istroši" ženu pa joj je potrebna adekvatna nega i pažnja da se oporavi. Osim zbrinjavanja epiziotomije ili kod carskog reza - nege ožiljka, često se javljaju i urinarne infekcije koje se takođe moraju tretirati. Tu su i problemi pri uspostavljanju dojenja, upale, mastitisi, izmlazavanje i slično i trebalo bi da i patronažne sestre, ali i sestre u porodilištima povedu više računa o tome, pojašnjava on.
"Ono što bi trebalo mnogo više da radimo i za šta se ja lično zalažem je akcenat na psihološkoj podršci porodiljama jer imam ustisak da je dosta post-porođajnih depresija", ističe dr Milošević.
"Žene se često u toj ranjivoj fazi osećaju napušteno i usamljeno. U tom intervalu
čini mi se da se malo radi sa porodiljama i možda bi tu bio najveći akcenat u
smislu nege. Kad imamo srećnu majku, imamo i zadovoljnu bebu i zato je ta nega jako važna i bitna", pojašnjava dr Milošević.
Generalno pacijentkinje imaju najviše zamerki na higijenske uslove i eventualno na hranu, pa doktor smatra da tu možemo mnogo više da uradimo.
"Takođe, u toj ranjivoj fazi, bilo je žalbi, ali u manjoj meri, na odnos sestara ili lekara prema pacijentu. Nekada im se čini da medicinsko osoblje nije dostupno u svakom trenutku ali kad imate porodilište sa 8.000 porođaja godišnje, onda shvatate o kakvom složenom sistemu se radi. Trudimo se da ispravimo sve na šta nam pacijentkinje ukazuju. Imamo poseban akcenat na podršku dojenju pa se mnogo žena žali da su rano krenule sa dojenjem nakon porođaja. Podrška dojenju, međutim, počinje samim činom rađanja i tu nema odlaganja", kategoričan je doktor.
GAK "Narodni front" je pre pandemije bila jedna od retkih klinika koja je izlazila u susret trećim licima, a najčešće su to očevi, i dozvoljavala njihovo prisustvo na porođaju.
"Smatram da je ta podrška jako važna pa i ključna u smislu vezivanja cele porodice od trenutka rođenja bebe. To je jedan uzvišen, nesvakidašnji čin i siguran sam da većini žena to mnogo znači. Nažalost, u toku pandemije ova praksa je bila onemogućena i zbog epidemioloških mera to još uvek nije moguće. Ipak ni interesovanje trećih lica kod nas nije na viskom nivou. Mnogo njih dođe na porođaj, ali nam se dešavalo da se nakon prvih kontrakcija ili u toku porođaja, očevi uplaše i napuste salu", priča doktor Milošević.
Blaže nestašice lekova se dešavaju sporadično, ali to je sve na dnevnom nivou i to se brzo prevazilazi. U ustanovi u kojoj se hiljade žena porodi, a koja pride, zbrinjava i druge vrste pacijenata, to se kao i svuda dešava.
"Ipak, s ponosom mogu da kažem, da je Narodni fron" i tehnički i organizaciono sposoban da odgovori ovolikom broju pacijenata. Toliko poverenje pacijentkinja i odabir našeg porodilišta, shvatam kao nagradu za trud našeg osoblja, i raduje me njihova vera u naš profesionalizam i stručnost" ,naglašava on.
Privatne zdravstvene ustanove su u ekspanziji, među njima su i klinike koje nude vođenje trudnoće i porođaj "po izboru". Žene koje to sebi mogu da priušte biraju da se porode kako žele, da imaju apartman i druge pogodnosti koje ne bi dobile u državnoj ustanovi. Ipak, doktor kaže da nije siguran da je taj trend toliko primetan.
"Ne raspolažem konkretnim podacima ali rekao bih da se još uvek taj broj meri u desetinama a ovamo imate u hiljadama broj porođaja. Nisam protiv privatnih klinika jer je zdrava konkurencija veoma važna ali ne zaboravite koliko koštaju ti porođaji. Još uvek veći broj porođaja potpada pod državno zdravstvo a one žene koje su situirane a imaju veće prohteve, u nekom nemedicinskom smislu, one se za to najviše i odlučuju", kaže naš sagovornik.
On ističe da je evidentan sve veći broj carskih rezova u privatnim porodilištima što, kao lekar sa tridesettrogodišnjim iskustvom ne odobrava.
"Nas su profesori učili da se sa trudnicom o svemu možete dogovoriti, ali ne i o oko toga kako će se završiti trudnoća i porođaj. To je vrlo urgentno stanje i tu se samo po medicinskim protokolima postupa, nikako na nivou želja u privatnim porodilištima", naglašava ginekolog.
Doktor Milošević je za EURACTIV rekao i da se u "Frontu" godišnje obavi preko 10.000 velikih operacija, oko 5.000 manjih, zatim su tu postupci vantelesnih oplodnji, razne druge intervencije, dnevne bolnice, patologija trudnoće, konzervativna ginekologija, odeljenja za endokrinologiju, naučno istraživački rad...
"Ogroman je to sistem. Zamerke su najčešće na higijenske uslove, mnogo manje na stručnost i dostupnost medicinskog osoblja, možda i na odnos pojedinih lekara koji masu pacijanata trijažiraju u držanim ustanovama a pregledaju ih u privatnim. Očito je taj finansijski razlog odlučujući, što ja ne priznajem, i sa čime se ne slažem. Medicina bi trebalo da bude dostupna svima. Srbi imaju specifičan odnos prema zdravlju pa se za lek i pomoć doktora kod nas ne govori 'hvala'. To najviše pokazuje kako mi cenimo zdravlje i bolesne", zaključuje doktor Milošević.
(EURACTIV.rs)