Bangladeš se bori sa najgorom epidemijom denga groznice u istoriji, sa više od 600 umrlih i 135.000 prijavljenih slučajeva od aprila, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija, i to bi moglo da ima veze sa klimatskom krizom.
Jedan od stručnjaka Svetske zdravstvene organizacije je za najgoru epidemiju denga groznice u istoriji Bagladeša okrivio klimatsku krizu i fenomen El Ninjo.
Zdravstveni sistem u zemlji je opterećen zbog priliva bolesnih ljudi, a lokalni mediji su izvestili da se bolnice suočavaju sa nedostatkom kreveta i osoblja za negu pacijenata. Samo 12. avgusta bilo je skoro 10.000 hospitalizacija, prema podacima SZO.
Generalni direktor SZO Tedros Adanom Gebrejesus rekao je na brifingu u sredu da je od 650 ljudi koji su umrli od početka epidemije u aprilu, 300 prijavljeno u avgustu.
Dok je denga groznica endemska u Bangladešu, sa infekcijama koje obično dostižu vrhunac tokom sezone monsuna, ove godine je porast broja slučajeva počeo mnogo ranije - krajem aprila.
Tedros je rekao da SZO podržava vladu i vlasti Bangladeša "da ojačaju nadzor, laboratorijske kapacitete, kliničko upravljanje, kontrolu, komunikaciju o riziku i angažovanje zajednice" tokom epidemije.
"Imamo obučene lekare i raspoređene stručnjake na terenu. Takođe smo obezbedili zalihe za testiranje na dengu i pomoćnu negu pacijenata", rekao je on.
Koban ubod zaraženog komarca
Virusna infekcija, denga, izaziva simptome slične gripu, uključujući jake glavobolje, bolove u mišićima i zglobovima, groznicu i osip po celom telu. Na ljude se prenosi ubodom zaraženog komarca vrste Aedes i ne postoji specifičan tretman za ovu bolest.
Denga je endemska u više od 100 zemalja i svake godine se zarazi 100 do 400 miliona ljudi, prema SZO.
Svih 64 okruga širom Bangladeša pogođena su epidemijom, ali glavni grad Daka – gde živi više od 20 miliona ljudi - je najteže pogođen grad, prema SZO. Mada tamo slučajevi počinju da se stabilizuju.
"Broj slučajeva počinje da opada u glavnom gradu Daki, ali se povećavaju u drugim delovima zemlje", rekao je Tedros.
Daka je jedan od najgušće naseljenih gradova na svetu i brza neplanirana urbanizacija je pogoršala epidemije.
"U Daki postoji problem sa vodosnabdevanjem, tako da ljudi drže vodu u kantama i plastičnim kontejnerima u kupatilima ili drugde u kući. Komarci mogu da žive tamo tokom cele godine", napisao je Kabirul Bašar, profesor na odeljenju za zoologiju Univerziteta Jahangirnagar, prošlog meseca u časopisu Lancet.
"Naš sistem upravljanja otpadom nije dobro planiran. Smeće se gomila na ulici; ima mnogo malih plastičnih kontejnera sa bazenima vode u njima. Imamo i višespratnice sa parkingom u podrumima. Ljudi tamo peru svoja vozila, što je idealno za komarce”.
Kako bi se izborio sa navalom infekcija, Bangladeš je prenamenio šest kovid bolnica za zbrinjavanje pacijenata sa denga groznicom i zatražio pomoć od SZO da pomogne u otkrivanju i upravljanju slučajevima ranije, saopštila je SZO.
Klimatska kriza se širi i pojačava izbijanje
Rekordan broj slučajeva i smrti od denga groznice u Bangladešu dolazi pošto je ta zemlja doživela "neobičnu epizodnu količinu padavina, u kombinaciji sa visokim temperaturama i visokom vlažnošću, što je dovelo do povećanja populacije komaraca širom Bangladeša", saopštila je SZO u avgustu.
Ti topli, vlažni uslovi čine savršeno mesto za razmnožavanje komaraca koji prenose bolesti i kako planeta nastavlja da se brzo zagreva zbog sagorevanja fosilnih goriva, epidemije će postati češći u novim regionima sveta.
Globalni broj slučajeva denga groznice već je porastao osam puta u poslednje dve decenije, prema SZO.
"U 2000. imali smo oko pola miliona slučajeva, a 2022. zabeležili smo preko 4,2 miliona", rekao je Raman Velajudan, šef globalnog programa SZO za kontrolu zanemarenih tropskih bolesti u julu.
Kako se klimatska kriza pogoršava, bolesti koje prenose komarci kao što su denga, zika, čikungunja i žuta groznica će verovatno nastaviti da se šire i imaju sve veći uticaj na zdravlje ljudi.
"Vidimo da je sve više zemalja koje se suočavaju sa teškim teretom ovih bolesti", rekao je Abdi Mahamud, direktor za upozoravanje i reagovanje SZO u programu za hitne zdravstvene situacije.
Gde je je još zabeležena epidemija denga virusa?
Mahamud je rekao da klimatska kriza i ovogodišnji vremenski fenomen El Ninjo - koji donosi toplije i vlažnije vreme u delove sveta - pogoršavaju problem.
Ove godine, denga je ozbiljno pogodila Južnu Ameriku, a Peru se bori sa najgorom epidemijom do sada. Slučajevi na Floridi naveli su vlasti da stave u pripravnost nekoliko okruga. U Aziji je porast broja slučajeva pogodio Šri Lanku, Tajland i Maleziju, između ostalih nacija. I zemlje subsarahanske Afrike, poput Čada, takođe su prijavile epidemije.
Nazvavši ove epidemije "kanarincem u rudniku uglja klimatske krize", Mahamud je rekao da je potrebna "globalna solidarnost" i podrška za suočavanje sa pogoršanom epidemijom.
(EURACTIV.rs)