Predloženo je da Srbija dobije zakon o zabrani pušenja u zatvorenom, doktorka za EURACTIV govori o efektima pasivnog unošenja duvanskog dima.
Ministarstvo zdravlja Republike Srbije pozvalo je javnost da podrži donošenje Zakona o zabrani pušenja u zatvorenom prostoru. Kada se zna da u Srbiji godišnje od raka pluća oboli prosečno 6.000 ljudi, dok 4.600 njih premine od te bolesti, ovo se izdvaja kao tema od nacionalnog značaja.
Prof.dr Dragana Jovanović, pulmolog, pneumoftiziolog i onkolog za EURACTIV kaže da je donošenje ovog zakona veoma važno.
“Nepobitne činjenice su da je rizik obolevanja od karcinoma pluća kod pušača 18 puta veći nego kod nepušača. Među obolelima od karcinoma pluća je u 85-87% pušača. Da nikada nije kasno prestati sa pušenjem, ukazuje i to da se rizik dobijanja karcinoma pluća kod bivših pušača posle deset godina od prestanka pušenja smanjuje za 30-50%”, ističe profesorka Jovanović.
Za samo dve godine sprovođenja Zakona o zabrani pušenja na javnom mestu u Irskoj, broj pušača je drastično smanjen. Izvanredni rezultati po zdravlje ljudi nisu izostali tamo gde su uspešno sprovedene antipušačke mere. Pratio ih je prestanak pušenja u velikoj meri i poboljšanje mnogih zdravstvenih indikatora.
Prof. dr Jovanović ističe da je posebno važan aspekt zaštite nepušača jer je poznato da 40% duvanskog dima udišu nepušači u prostoriji gde se puši.
“Zdravstvene posledice kod nepučača, iste su kao i kod pušača, samo se nešto kasnije javljaju, jer je prisutan uticaj kumulativnog izlaganja duvanskom dimu. Ne postoji bezbedan nivo izloženosti pasivnom pušenju a čak i kratko izlaganje može izazvati trenutnu štetu, ali i dugoročne posledice”, ističe prof. dr Jovanović.
Odrasli nepušači koji su izloženi pasivnom pušenju povećavaju rizik od razvoja bolesti srca za 25–30%, i rizik od moždanog udara za 20-30%. Čak i kratko izlaganje pasivnom pušenju može oštetiti sluznicu krvnih sudova i uzrokovati stvaranje tromba u krvnim sudovima, naročito koronarnim. Oni koji već imaju srčana oboljenja posebno su u riziku od posledica pasivnog pušenja i trebalo bi da izbegnu i kratkotrajnu izloženost. Značajno se povećava rizik za razvoj hronične opstrukcijske bolesti pluća, a kod već obolelih se ubrzava pogoršanje bolesti.
“Rizik od razvoja raka pluća povećava se za 20–30%, a ima podataka da čak i kratko izlaganje pasivnom pušenju može oštetiti ćelije i pokrenuti proces razvoja raka. Što duže traje izloženost, veći je rizik od razvoja raka pluća”, naglašava ona.
Doktorka dalje pojašnjava da će žene izložene pasivnom pušenju tokom trudnoće imati veću verovatnoću da rode bebu sa manjom porođajnom težinom.
"Deca izložena pasivnom pušenju imaju povećan rizik od akutnih respiratornih infekcija kao što su upala pluća i bronhitis, bolest srednjeg uha, češća i teža astma, respiratorni simptomi i usporen rast i razvoj pluća. Zapaženo je da imaju više operacija za stavljanje ušnih cevi za drenažu. Pasivno pušenje može izazvati napad astme kod deteta, a deca sa astmom imaju teže i češće napade. Pasivno pušenje izaziva sindrom iznenadne smrti odojčadi (SIDS) koje se dešava kod zdrave bebe u prvoj godini života, a pušenje žena tokom trudnoće povećava rizik od SIDS-a. Smatra se da udahnute hemikalije pri pasivnom pušenju utiču na mozak na načine koji ometaju regulaciju disanja kod beba."
Posebno je ranjiva populacija socijalno ugrožene dece izložene duvanskom dimu sa svim specificnim posledicama poput zaostajanja razvoja pluća, većoj sklonosti alergijama i astmi, kao i respiratornim infekcijama.
EURACTIV anketa ukazuje da više od 80% učesnika podržava, dok 20 odsto ne podržava donošenje zakona o zabrani pušenja u zatvorenom prostoru. Glasajte u anketi.
(EURACTIV.rs)