Etikete na hrani podelile su mišljenja, da li bi Evropa trebalo da se odmakne od zastarelog načina obeležavanja?
Evropska unija trebalo bi da se odmakne od "zastarelih" debata o etiketama hrane, i umesto toga da se fokusira na specijalna tehnološka rešenja po pitanju budućnosti ishrane, smatraju stručnjaci ali kritičari kažu da ovakav pristup donosi privilegije samo najbogatijim slojevima društva.
Evropska komisija trebalo bi da početkom 2023. objavi predlog sistema etiketa na prehrambenim proizvodima na nivou cele EU. Trenutno se prednost daje Nutriskoru (Nutriscore), kontroverznom sistemu zasnovanom na bojama, a koji hranu svrstava u grupe od A do E. Sistem koji podržava Francuska podelio je mišljenje, naročito među ključnim igračima na jugu Evrope koji smatraju da nije pravedan prema mediteranskoj ishrani.
Pjetro Paganini, ko-osnivač evropske organizacije "Competere", smatra da bi napori trebalo da budu usmereni na tehnološke inovacije i personalizovanu ishranu, a ne ka "starim i zastarelim sistemima" kao što je obeležavanje hrane na prednjoj strani pakovanja.
"Uporno govorimo da je hrana problem, ali je problem način na koji je konzumiramo. Zato nam je potrebno više obrazovanja na ovu temu, kao i sistemi koji zapravo uzimaju naš životni stil u obzir", rekao je on na EURACTIV panelu "Reforma obeležavanja hrane - da li je pogodna za budućnost".
"Tehnologija postoji, i ona će nam reći tačno šta nam nedostaje tokom dana, i šta bi trebalo da unesemo", rekao je on i naveo pametne satove kao jedan od primera. Ovakvi uređaji mogu da daju predloge za izbore u ishrani koji su prilagođeni pojedincu na osnovu starosti ili pola, ili čak na osnovu toga šta je osoba već jela toom dana.
"Veštačka inteligencija zna tačno šta ste radili, koliko ste kalorija uneli, i koliko ćete tek uneti. Pametni sat može da vam da informaciju o, recimo, nivou glukoze u krvi. Istraživanja u oblasti genetike već se brzo kreću ka personalizovanom pristupu ishrani, a Evropska Unija će možda propustiti taj talas", rekao je on.
"Ili ćemo prihvatiti ovaj izazov, ili će to uraditi drugi i preplaviti Evropu aplikacijama i tehnologijom koja bi koristila naše sopstvene podatke o zdravlju", rekao je Paganini i naveo kao primer Kinu, Sjedinjene Američke Države i Izrael.
Profesor na katedri medicine Univerziteta u Barseloni, Ramon Estruk Riba, pozvao je EU da dalje istraži personalizovanu ishranu.
"Svaki pojedinac trebalo bi da bira svoju ishranu i bude dovoljno informisan, to je ključno", rekao je on. Međutim, članica Evropskog parlamenta, Veronik Trije-Lenoar, nije se složila s njim.
"Govorite o nekoj vrsti fikcije, koja nije zanimljiva. Veštačka inteligencija i predmeti povezani s njom tema su za bogate ljude, a debata bi trebalo da bude usmerena na zdravlje pravih ljudi u supermarketu. Neprivilegovani ili nedovoljno obrazovani ljudi neće imati pristup", rekla je ona i pozvala na ujednačen i obavezan sistem označavanja hrane na nivou Evrope.
Članica Evropskog parlamenta iz Zelene grupe, Mišel Rivazi, podržala je Nutriskor i podvukla da istraživanja ukazuju da takav sistem bodovanja kupci lako razumeju, i da može da dovede do umanjenja gojaznosti i kardiovaskularnih oboljenja.
"Potreban nam je sistem koji omogućava kupcu da brzo donese odluku u prodavnici hrane", rekla je ona i dodala da većina ljudi nema vremena da do detalja čita etikete na prehrambenim proizvodima.
(EURACTIV.rs)