Evropska zdravstvena strategija zanemaruje važan problem, i eksperti upozoravaju da mora da se reaguje.
Globalna zdravstvena strategija Evropske unije trebalo bi da se jasnije fokusira na klimatske promene, kako bi se Evropa bolje pripremila za buduće zdravstvene pretnje, ocenio je direktor klime i zdravlja humanitarne fondacije "Wellcome trust", Alan Dangur.
Strategija bi trebalo da ojača lidersku poziciju EU u globalnim zdravstvenim pitanjima i odlukama, uz ojačavanje svetske arhitekture zdravlja i integrisani pristup problemu na nivou planete. Dangur je pohvalio strategiju posmatranu u celosti, ali je kritikovao nedostatak koncentracije na klimatske promene.
U centru strategije je pristup nazvan "Jedno zdravlje", koji bi trebalo da posmatra zdravlje ljudi, životinja i naše planete kao integrisanu celinu, ali se Dangur zapitao kako će se Evropa pripremiti za budućnost ukoliko ne adresira konkretne probleme vezane za klimatske promene.
"Bojim se da iz strategije očigledno nedostaju veoma važne stavke, kao što je veća sposobnost planiranja za nešto za šta znamo da dolazi u budućnosti. Voleo bih da postoji značajno jača agenda vezana za klimatske promene, i uticaj koje one imaju i nastaviće da imaju širom planete", rekao je on.
Dangur je podsetio na izazove sa kojima se zdravlje Evropljana suočilo u protekloj godini, kao što su toplotni talas i njegove posledice. Zdravlje je važan aspekt razgovora o klimi, ali je često zanemareno, kao što je to bio slučaj na 27. Konferenciji UN o klimatskim promenama u Egiptu prošle godine.
"Koliko je ministara zdravlja bilo na konferenciji? Koliko se pričalo o toj temi? Ako poslušate razgovore, shvatićete da imamo razloga za strah. Ne postupamo hitno, i ne delamo sa dovoljno ambicije", zaključio je on.
Direktor Svetske zdravstvene organizacije (WHO), Tedros Gebrejesus, podvukao je da strategija stiže u kritičnom trenutku, kada se svet suočava sa pandemijom korona virusa koja traje duže od dve godine, antimikrobijalnom rezistencijom, porastom nezaraznih bolesti, produbljivanjem nejednakosti, klimatskim promenama i mnogim drugim pretnjama.
"Svaki od ovih izazova prevazilazi granice, sektore, jezike, nacionalnosti i političke podele. Nijedna zemlja niti organizacija ne može izolovano da se bori sa njima, zbog čega je multilateralizam važniji nego ikada", rekao je on.
(EURACTIV.rs)