Dijabetes je jedno od najčešćih bolesti koje imaju karakter epidemije u više zemalja sveta, evo kako je u Srbiji u odnosu na ostatak Evrope.
Prema proceni Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" od dijabetesa boluje više od 12 odsto stanovništva naše zemlje. Iako postoje dva tipa ove bolesti, kao posledica gojaznosti, nezdravih navika u ishrani, nedovoljne fizičke aktivnosti, češći je tip 2 koji čini više od 90% obolelih od dijabetesa. I upravo taj tip dijabetesa praćen je ozbiljnijim metaboličkim komplikacijama koje su uzrok pridruženih bolesti kao što su moždani udar, srčani infarkt, bubrežna slabost, a praćene su visokom stopom smrtnosti.
"Ako uzmemo u obzir činjenicu da u Srbiji više od 50% stanovništva ima povećanu telesnu masu ili je gojazno, onda ne čudi što imamo i veliki broj obolelih od tipa 2 dijabetesa. Kod odraslih sa povećanom telesnom masom i gojaznošću, pogotovo ako imaju srodnike obolele od dijabetesa tipa 2, trebalo bi intenzivno raditi na lečenju gojaznosti i povremeno proveravati glukozu u krvi, kako bi se na vreme otkrila bolest i započelo lečenje sa ciljem sprečavanja nastanka komplikacija dijabetesa koje vode u invalidnost i skraćenje života", rekla je za EURACTIV docent dr Snežana Polovina, endokrinolog.
Polovina je objasnila da s obzirom na relativno ujednačenu učestalost gojaznosti u Evropi, očekivano je i procenat obolelih od dijabetesa podjednak u evropskim zemljama i kreće se od osam odsto u Italiji do 15% u Nemačkoj.
Iznenadiće vas podatak da je jedan od većih zdravstvenih problema novog doba insulinska rezistencija. Sve veći broj mladih ljudi suočava se sa njom, a vrlo je važno znati da prekomerna koncentracija insulina ima svoje negativne efekte na mnoge organe i tkiva.
"Ako se ne leči, može da izazove policističnu bolest jajnika, hipertenziju, kardiovaskularnu bolest i vodi ka iscrpljivanju endokrinog pankreasa i potencijalnom riziku od nastanka dijabetesa", objasnila je Polovina i dodala da se insulinska rezistencija leči na prvom mestu adekvatnom ishranom.
"Preporučuje se ishrana bogata žitaricama od celog zrna, povrćem, nemasnim mesom, ribom i ograničenom količinom voća. Slična se preporučuje osobama obolelim od dijabetesa, s tim što se vrše korekcije u slučaju da postoje pridružene bolesti kao što je bubrežna bolest, masna jetra, povišene masti u krvi, hipertenzija ili primena lekova koji ograničavaju unos nekih namirnica. Umerena, svakodnevna fizička aktivnost smanjuje insulinsku rezistenciju, povećava potrošnju glukoze, održava cirkulaciju i neophodna je kod obolelih od dijabetesa, a kod osoba sa ustanovljenom insulinskom rezistencijom je podjednako važna kao i korigovana ishrana", rekla je za EURACTIV Polovina.
Dijabetes nije prepreka za trudnoću kažu lekari podvlačeći da žene sa dijabetesom zahtevaju adekvatno praćenje od strane endokrinologa.
"Žene sa dijabetesom su u većem riziku od sindroma policističnih jajnika, što može da otežava začeće, a tokom trudnoće može da dođe do progresije hroničnih komplikacija na krvnim sudovima trudnice. Zbog toga je od ključnog značaja da se žene koje planiraju trudnoću, a boluju od dijabetesa, jave endokrinologu radi stabilizacije dijabetesa pre začeća i prilagođavanja terapije tokom trudnoće", objasnila je Polovina.
Zbog nepravilnog načina ishrane gojaznost sve češća pojava pa se kao posledica brzog načina života i traže brza rešenja. Jedno od njih preplavilo je društvene mreže pa i među ljudima počelo da se primenju, a to je upotreba lekova za dijabetes u svrhe skidanja viška kilograma. Koliko je to opasno po zdravlje?
"Postoje jasno definisane indikacije za primenu lekova za lečenje dijabetesa i lekova za lečenje gojaznosti. Kod osoba sa tipom 2 dijabetesa primena lekova ima pozitivan efekat na smanjenje telesne mase jer se time poboljšava regulacija dijabetesa i daće rezulatate samo za lečenje obolelih od dijabetesa koji imaju povećanu telesnu masu i gojaznost. Primena istih lekova kod osoba bez dijabetesa neće imati efekat na smanjenje telesne mase", istakla je Polovina.
(EURACTIV.rs)