U okviru Evropske nedelje prevencije raka grlića materice, u Press centru UNS-a održana je konferencija na kojoj su o ovom problemu govorili naši stručnjaci, ali i pacijentkinja koja se bori sa rakom grlića materice

Na pitanje kako do povoljnije statistike, stručnjaci kažu prevencija i vakcinacija. 

Izvor: EURACTIV/Milena Antonijević

Poznato je da je glavni uzročnik raka grlića materice Humani papiloma virus (HPV).

Vakcina besplatna, odziv slab

Iako je Srbija od juna 2022. godine obezbedila vakcinu protiv HPV-a o trošku države, u Srbiji je do sada vakcinisano samo pet odsto devojčica i dečaka koji su po starosti kandidati za vakcinu protiv HPV-a, što predstavlja veoma nizak obuhvat.

U Beogradu se nedeljno vakciniše samo jedno dete, što pokazuje da dodatno moramo da radimo na podizanju svesti građana kako bismo spasili živote. 

Naša zemlja će zato od danas javno objavljivati podatke o broju dece koja su vakcinisana protiv HPV, a Srbija će biti prva zemlja u regionu koja će imati ovakav vid  praćenja imunizacije. Podaci će biti objavljivani na sajtu Ministarstva zdravlja, a ažuriraće se na nedeljnom nivou.

"Na ovaj način, Srbija se pridružuje evropskim zemljama koje su prethodnih godina razvile ovaj sistem, a u realnom vremenu ćemo znati koliki je obuhvat vakcinacijom protiv HPV-a u Srbiji. Znaćemo gde je ovaj vid prevencije uspešan, a gde je manje uspešan", rekao je dr Goran Makunčević, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja.

Gorica Đokić iz Udruženja za borbu protiv raka grlića materice i jajnika "Progovori" kaže da je krajem prošle godine, baš zbog velike važnosti vakcinacije protiv HPV-a, udruženje podelilo priznanja najuspešnijim Domovima zdravlja koji su najviše doprineli podizanju svesti o ovoj bolesti kao i obuhvatu imunizacije protiv HPV-a. Ona takođe smatra da mora mnogo više da se radi na povećanju svesti kod opšte i stručne javnosti, kao i da obuhvat vakcinacijom mora biti mnogo veći jer se, kako je kazala, stiče utisak da veliki broj roditelja i dece i dalje nije upoznat o mogućnosti dobijanja vakcine i zaštite od HPV-a.

Prof. dr Ana Mitrović Jovanović ginekolog i predsednica Republičke stručne komisije za ginekologiju za EURACTIV kaže da brojke govore više od reči.

Izvor: Mondo

"Ipak, bolji smo nego što smo bili u samoj promociji, ali u odzivu odgovor nije onakav kakav očekujemo. Da li ne radimo to na dobar način? Da li na neki drugi način treba naše pacijentkinje obavezati da su dužne da se jave na preventivni skrining pregled? A opet sa druge strane, kroz njihov skrining pregled informisati ih o tome da njihovu decu treba blagovremeno vakcinisati. Jer ukoliko bi obuhvat vakcinacijom bio veći, u perspektivi za 15-20 godina možda bi i ti skrining pregledi sa jednom godišnje ili jednom u tri godine bili jednom u pet ili šest godina, pa bi i komfor života bio bolji, a procenat malignih obolenja svakako manji", pojasnila je profesorka Mitrović Jovanović.

Ona kaže da kao neko ko radi u tercijalnoj ustanovi, njeno iskustvo je da GAK "Narodni front" ima izuzetno mnogo pacijenata i ogroman pritisak na bolnicu.

"Ali, ovo je tema za primarnu zaštitu i za domove zdravlja gde bi ta sveobuhvatnost opšte situacije trebala da bude prisutna", kazala je ona.

Evropa i mi

Na pitanje novinara EURACTIV-a gde je Srbija po ovom pitanju u odnosu na evropske zemlje, profesorka Mitrović Jovanović kaže:

" Ako se poredimo sa Severnom ili Zapadnom Evropom možemo da poredimo mnogo više u smislu sveobuhvatnosti skrininga kao sekundarne mere prevencije, ali i uvođenja HPV tipizacije kod žena u prevenciji. Isto tako smo daleko iza njih po rasprostranjenosti nama sada dostupne HPV vakcine. U tom pogledu smo još gori, s obzirom na mali procenat obuhvata vakcinacijom", kazala je ona.

Zakazivanje pregleda, dostupnost lekara i dijagnostike

Dr Makunčevića, državnog sekretara u Ministarstvu zdravlja pitali smo koliko se čeka na magnetnu rezonancu, ili kasnije na zračenje, kao i kakva je u praksi dostupnost lekara specijalista - ima li problema pri zakazivanju pregleda, na šta se pacijenti neretko žale.

"Što se tiče zakazivanja pregleda kod ginekologa, imate u svakom Domu zdravlja izabrane ginekologe i pacijentkinje mogu svakog momenta otići na zakazan pregled u terminu kada se dogovori sa izabranim lekarom i dobije termin. Zakazivanje kolposkopskih pregleda i uzimanje Papa testa uglavnom se radi 7. do 10. dana ciklusa zbog tačnosti slike koja se može dobiti time, da li je atipična slika ili ne. To nije nikakav problem, a ja i ovom prilikom pozivam sve žene da se jave na redovne ginekološke preglede. Ažuriraćemo zajedno i sa Udruženjem i sa profesorkom Mitrović Jovanović i videti modalitete i načine kako da sve ovo što smo radili do sada da se poboljša, a i da vidimo zajedno preko aplikacije Instituta za javno zdravlje koliko je nedeljno, mesečno, i konačno, godišnje rađeno ginekoloških pregleda, koliko kolposkopija, koliko Papa testova. Ministarstvo zdravlja će insistirati i na preventivnim pregledima, a svakako i na činjenici da se poboljšaju uslovi rada, na dodatnoj edukaciji ginekologa i onih koji se bave analizom koja je uzeta. Faktički, neće biti problema sa te strane. Samo se trebaju pronaći modaliteti kako će žena da dođe i to nije sporno ni u jednom Domu zdravlja. Bilo ko da ima neki problem, može slobodno da se obrati ili upravi tog Doma zdravlja ili upravi Ministarstva zdravlja i mi ćemo to sve sankcionisati u cilju poboljšanja kvaliteta", kazao je on i dodao:

"Za dalje utvrđivanje i analizu, mislim da tu ništa nije sporno. Što se tiče zakazivanja magneta i skenera, to će sada biti u digitalnoj formi, to će isto biti preko aplikacije u najbržem mogućem roku. Svedoci ste i prethodne godine, a svakako i u ovoj godini da će biti kupovina novih aparata i instrumenata, tako da će i u tom pogledu Ministarstvo zdravlja dati svoj pun doprinos", kazao je dr Makunčević za EURACTIV.

Inovativni lekovi i nova oprema

Direktorku RFZO, prof. dr Sanju Radojević Škodrić, pitali smo da nam pojasni najavu predsednika Republike, Aleksandra Vučića o izdvajanju države u inovativne lekove.

Ona kaže da je predsenik Vučić najavio najveća izdvajanja države do sada što se tiče nabavke inovativnih lekova do 2027.godine.

"Stalno smo pričali o tome, ali nismo očekivali ovakvu najavu, što je odlična vest. Predsednik je najavio još nešto, a to je upravo odgovor na sve ovo što ste pitali dr Makunčevića, a tiče se nastavka nabavke opreme, gde spadaju i magneti, i mamografi i ostala dijagnostička oprema, ne samo tamo gde ih nema, već i za obnavljanje tamo gde je potrebno. Tako će svaka opština imati magnet i mamograf, a svaki veći Dom zdravlja će imati skener zbog prevencije karcinoma pluća", kazala je ona.

Direktorka RFZO dodaje da je to jako važno jer "inovativna terapija ne znači ukoliko nemamo adekvatnu opremu da se bolest na vreme dijagnostikuje.

"Kada je u pitanju čekanje na zračenje, ne znam da li ste primetili da je predsednik najavio i nove centre do 2027. godine koji će upotpuniti ovaj aspekt. Pored šest postojećih, imaćemo tri nova centra za zračenje kako bi bili ravnomerno zastupljeni po regionima. Cilj je da bilo koji građanin, u bilo kojem delu zemlje ima ravnomernu, kvalitetnu i savremenu dijagnostiku i terapiju. To je ogromno finansijsko izdvajanje države koje će rešiti da zračenje bude pravovremeno i u skladu sa ranom dijagnostikom i terapijom", pojasnila je prof. Radojević Škodrić.

Na pitanje novinara EURACTIV-a da li će ovom nabavkom biti obuhvaćena i nabavka inovativnih lekova za karcinom grlića materice, direktorka RFZO je kazala da će novac biti najbolje iskorišćen.

"Pre dva dana smo već imali sastanak sa INOVIOM - Udruženjem svih proizvođača inovativnih lekova, kako bi se napravila strategija da se na listu stavljaju lekovi, oni koji su potrebni, u skladu sa izlaskom novih lekova. To znači da se ne stavljaju lekovi od pre deset godina, već najsavremeniji. Ja zaista nemam informaciju da postoji trenutno inovativni lek za karcinom grlića materice, što ne znači da se neće pojaviti jer smo svedoci brzine kojom se pojavljuju inovativni lekovi za sve teške bolesti. Ovaj iznos je više nego dovoljan, to je potvrdila i struka, da budu stavljeni svi inovativni lekovi. Cilj je da ne postoji zemlja u regionu koja će imati neki inovativni lek, a da ga nema Srbija", naglasila je ona.

Dodaje da se često pacijenti javljaju kada je "dogorelo".

"Onda svi mi jurimo da u sekundi odemo na pregled. U svim razvijenim zemljama postoji čekanje kod svih aparata zato što se na vreme javljaju, a osim toga, tamo su u obavezi da rade skrining i preventivne preglede ili se skidaju sa osiguranja, ili im nije dostupna sva terapija i dijagnostika. Tako da mislim da i mi, kao pacijenti, moramo da menjamo svest o tome", zaključila je profesorka Radojević Škodrić.

"Žalim što nije bilo vakcine kada sam ja bila devojčica"

Nevena Ilić se od raka grlića materice razbolela pre tri godine. Dijagnoza je, kako kaže, došla uprkos redovnim pregledima na koje je odlazila kod ginekologa. 

Na pitanje EURACTIV-a kakvo je njeno iskustvo u dijagnostici i lečenju, te dostupnosti lekara i dijagnostike, Ilić je rekla da je sve išlo veoma brzo.

"Ja zaista nisam imala nikakvih problema što se toga tiče. Sve je išlo brzo, od saopštenja dijagnoze do ključne intervencije prošlo je svega mesec dana. Ja sam inicirala da magnetnu rezonancu uradim privatno zbog sebe, samo što mi je bilo pitanje vremena da se nekako što pre toga rešim, ali svaki zakazan termin je ispoštovan i sa jedne, i sa druge strane. 

Nevena žali što u vreme kada je ona bila devojčica, nije postojala vakcina protiv HPV-a i apeluje na sve roditelje da vakcinišu svoju decu i na taj način preveniraju pojavu raka grlića materice u nekom kasnijem dobu.

(M.A./EURACTIV.rs)