Istraživanje je otkrilo da su planete zapravo slične nijanse zelenkasto plave, uprkos uobičajenom verovanju da je Neptun duboko azurne boje, a Uran svetlocijan (kombinacija svetlo plave i zelene)
Naučnici sa Oksforda došli su do revolucionarnog otkrića kada su pobili dosadašnje tvrdnje da je Neptun bogato plave boje, a Uran zelene. Nova studija je otkrila da su ova dva "ledena diva" zapravo mnogo sličnija u boji nego što se do sada mislilo.
Nijanse planeta potvrđene su uz pomoć istraživanja koje je predvodio profesor Patrik Irvin sa Univerziteta u Oksfordu, a koje je objavljeno u časopisu "Monthly Notices of the Royal Astronomical Society". On i njegov tim otkrili su da su obe planete zapravo slične nijanse zelenkasto plave, uprkos uobičajenom verovanju da je Neptun duboko azurne boje, a Uran svetlocijan (kombinacija svetlo plave i zelene).
Astronomi su dugo znali da većina fotografija dve planete ne pokazuje njihove prave boje. Greška je nastala zbog fotografija koje su poslale letelice poput Vojadžera 2, koje su samo proletele pored njih i snimile ih u odvojenim bojama.
Slike sa po jednom bojom su kasnije spojene i napravljene su kompozitne kolor fotografije, koje ne prikazuju uvek pravu boju. Posebno je to bio slučaj sa Neptunom, koji je delovao "previše plavo".
"Iako su poznate Voyager 2 slike Urana objavljene u formi bližoj 'pravoj' boji, one Neptuna su zapravo bile izdužene i pojačane, i stoga veštački previše plave. Iako je veštački zasićena boja bila poznata u to vreme među planetarnim naučnicima, ta razlika je tokom vremena nestala. Primenjujući naš model na originalne podatke, uspeli smo da rekonstruišemo najtačnije predstavljanje boje Neptuna i Urana," rekao je Irvin.
U novoj studiji, istraživači su koristili podatke Spektrografa za slikanje svemirskog teleskopa Hubble (STIS) i Multi Unit Spektroskopskog istraživača (MUSE) sa Velikog teleskopa Evropskog južnog opservatorijuma. U oba instrumenta, svaki piksel je kontinuirani spektar boja.
Ovo znači da se STIS i MUSE posmatranja mogu obrađivati kako bi se odredila prava vidljiva boja Urana i Neptuna. Istraživači su koristili ove podatke kako bi ponovo izbalansirali kompozitne slike u boji zabeležene kamerom Voyager 2, kao i kamerom Hubble Space Teleskopa sa širokim poljem kamere 3 (WFC3).
To je otkrilo da su Uran i Neptun zapravo prilično slične nijanse zelene plave. Glavna razlika je u tome što Neptun ima blagi nagoveštaj dodatnog plavog, što model otkriva da je zbog tanjeg sloja magle na tom planeti.
Studija takođe pruža odgovor na pitanje zašto se boja Urana malo menja tokom njegovog puta oko Sunca. Autori su došli do zaključka, nakon poređenja slika ledenog diva sa merenjima njegove svetlosti, koja su zabeležena od 1950. do 2016. godine u Lovensoj opservatoriji u Arizoni, na plavim i zelenim talasnim dužinama.
Ova merenja su pokazala da Uran izgleda "zelenkastije" tokom svojih solsticija (letnje i zimske tačke), kada je jedna od planeta polarnih regiona usmerena prema našoj. Ali tokom ekvinocija, kada je sunce iznad ekvatora, ima nešto plavlju nijansu.
Deo razloga za ovo je bio poznat jer Uran ima izuzetno neobično kretanje. Okreće se gotovo na bok tokom kretanja, što znači da tokom Uranovih solsticija ili severni ili južni pol gotovo direktno pokazuje prema Suncu i Zemlji. Ovo je važno, rekli su autori, jer bi svaka promena reflektivnosti polarnih regiona imala veliki uticaj na ukupnu svetlost Urana kada ga posmatramo sa naše planete.
Ono što astronomi nisu jasno razumeli jeste kako ili zašto se ova reflektivnost razlikuje. To je navelo istraživače da razviju model koji upoređuje spektre Uranovih polarnih regiona sa ekvatorskim regionima. Otkrili su da su polarni regioni reflektivniji na zelenim i crvenim talasnim dužinama nego na plavim talasnim dužinama, delimično zato što je metan, koji upija crvenu boju, oko polova prisutan otprilike duplo manje nego na ekvatoru.
Međutim, to nije bilo dovoljno da u potpunosti objasni promenu boje, pa su istraživači dodali novu varijablu modelu u obliku "kapuljače" postepeno zadebljane ledenih magla koje su prethodno primećene iznad letnjeg osvetljenog pola planete kako se kreće od ekvinocija ka solsticiju.
Astronomi veruju da je ova magla verovatno sačinjena od čestica metana. Kada su simulirane u modelu, čestice leda dodatno su povećale refleksiju na zelenim i crvenim talasnim dužinama na polovima, pružajući objašnjenje zašto je Uran zelenkastiji tokom solsticija.
"Ovo je prvo istraživanje koje povezuje kvantitativni model sa slikama kako bi objasnilo zašto se boja Urana menja tokom njegove orbite. Na ovaj način smo pokazali da je Uran zeleniji tokom solsticija zbog smanjenja prisustva metana na polarnim regionima, ali i povećane debljine svetlosno rasipajućih čestica metana leda," rekao je Irvin.
(J.N./EURACTIV.rs)