Procurio je dokument Evropske komisije o kritičnim sirovinama, neophodnim za zelenu i digitalnu tranziciju, sa ciljevima do 2030. godine.
Procurio je dokument Evropske komisije kojim se postavljaju cilljevi vezani za kritične sirovine do 2030. godine. Dokument u koji je EURACTIV imao uvid biće javno predstavljen 14. marta.
Procurila je verzija nacrta Akta o kritičnim sirovinama, koja postavlja ciljeve za samoodrživost Evrope u celom lancu vrednosti. Evropska komisija u dokumentu koji je procurio predstavlja ciljeve od deset do 40% za rudarenje, recikliranje i obradu kritičnih sirovih materijala u EU do 2030. godine.
Cilj je, piše u dokumentu koji je procurio, "smanjivanje rastućih rizika po pitanju snabdevanja jačanjem kapaciteta EU duž čitavog strateškog lanca vrednosti".
"Deset odsto strateških sirovih materijala trebalo bi da bude rudareno unutar EU. Dodatno, 15% godišnje potrošnje svakog od kritičnih sirovih materijala trebalo bi da bude iz reciklaže", piše u dokumentu.
Evropska komisija želi da postavi još više ciljeve kada je u pitanju obrada sirovina koje su procenjene kao kritične.
"Minimum 40% godišnje potrošnje svakog od strateških sirovih materijala u bloku trebalo bi da bude rafinisano unutar EU", navodi dokument.
U ovom trenutku, EU značajno zavisi od uvoza materijala koje smatra kritičnim. Trenutno je Evropska unija stoprocentno zavisna od stranih snabdevača za 14 od 27 kritičnih sirovina, i 95% zavisna za dodatna tri, saopštio je nemački Institut za ekonomska istraživanja.
Kritične sirovine smatraju se preduslovom za uspeh zelene i digitalne tranzicije i očekuje se da će potražnja dramatično skočiti. Svetska banka je ocenila da će se potražnja za mineralima retke zemlje povećati za oko 500% do 2050. godine. Ovi materijali nisu neophodni samo za izradnju pametnih telefona i kompjutera, već i automobilskih akumulatora.ž
Evropa trenutno zavisi od Kine koja ima kvazimonopol na kritične sirove materijale. Primera radi, EU uvozi 93% magnezijuma i 86% metala retke zemlje iz Kine.
I ta okolnost mora da bude uzeta u obzir u regulativi. Da bi se pojačala otpornost i sprečile potencijalne nestašice, EU želi da do 2030. godine ne bude zavisna ni od jedne treće zemlje za više od 70% uvoza strateških sirovih materijala.
Evropsku industriju je 2021. poremetio nedostatak zaliha iz Kine, koja je smanjila produkciju materijala neophodnih za industriju aluminijuma. Da bi se smanjila ova zavisnost, procureli dokument želi da lanac snabdevanja učini raznovrsnijim. Akt o kritičnim sirovinama mapira i strateške projekte u trećim zemljama. Da bi ih podstakla, Evropska komisija planira i finansijsku podršku od oko 300 milijardi evra.
Dokument koji je procurio poziva velike kompanije da preispitaju svoje lance snabdevanja i bolje se pripreme za eventualne poteškoće. Planiran je i specijalni tretman projekata koji su ocenjeni kao strateški, koje će EK identifikovati zajedno sa nadležnim telom na nivou EU koje još uvek nije oformljeno.
Strateški projekti imaće jednostavniji proces dobijanja dozvola. Ovaj proces smatra se trenutnim kamenom spoticanja rudarskih projekata, jer je u proseku potrebno deset godina pre nego što novi rudnik može da počne da radi. Dokument Evropske komisije koji je procurio postavlja cilj skraćivanja vremena potrebnog za dobijanje dozvola.
"Zemlje članice trebalo bi da obezbede proces dobijanja dozvola za ovakve dozvole koji ne prelazi unapred postavljeno vremensko ograničenje. Strateški projekti koji podrazumevaju rudarenje, uz uzimanje u obzir kompleksnosti i potencijalni uticaj, ne bi trebalo da imaju rok duži od dve godine", navodi dokument.
Strateški projekti vezani za kritične sirove metarijel dobiće i dodatnu finansijsku podršku. Privatno investiranje, ocenjuje EK, nije dovoljno i potrebna je javna podrška za efikasno pokretanje projekata u lancu vrednosti ovih materijala.
Nacrt Akta predlaže da zemlje članice razmotre državnu pomoć ovakvim projektima, pošto bi nedavna revizija takve pomoći na nivou EU olakšala javno investiranje.
(EURACTIV.rs)