AI DONOSI VELIKI POTENCIJAL ZA DALJI NAPREDAK NAUKE I ČOVEČANSTVA: Može li veštačka inteligencija da postane samosvesna?

Napredak veštačke inteligencije ima različit efekat na društvo. Deo ljudi je oduševljen mogućnostima koje im donosi, dok drugi nisu tako optimistični, piše RTS.

Doktor Dejvid Glas, član Istraživačkog centra za veštačku inteligenciju na Univerzitetu u Irskoj, održao je predavanja u Novom Sadu, a sledi jedno i u Beogradu. Kaže da je osnovna tema bila da li AI može postati svesna, a druga tema je bila Veštačka inteligencija, budućnost čovečanstva i potrebe, ali i strahovi koje njen razvoj nosi.

„Veštačka inteligencija je svuda danas. Kada smo na mobilnim uređajima, mobilnim telefonima, tehnologija koju koristimo, pokreće je veštačka inteligencija. Dakle, u društvenim medijima ili internetu, kad radimo pretrage, opet veštačka inteligencija i mašinsko učenje pokreću sve ono što se tu dešava. Kada gledamo filmove i pokušavamo da odlučimo šta ćemo sledeće gledati, opet preporuke koje dobijemo zasnovane su na veštačkoj inteligenciji. Dakle, ona je u svim oblastima života, i sve se više koristi u poslovanju i u mnogim drugim oblastima gde su poslovni procesi učinjeni produktivnim, takođe i u nauci, tehnologiji, medicini", rekao je dr Glas.

Od zdravstvene zaštite do saobraćaja, od obrazovanja do finansija AI otvara mogućnosti za inovacije, rast i ima moć da poboljša ljude i uopšte njihove živote. S druge strane postoje razni strahovi kada je reč o veštačkoj inteligenciji.

„Neki od njih su neposredniji i trenutno pitanje o kojima treba pažljivo da razmišljamo u razvoju tehnologije i kada je koristimo. Dakle, to su pitanja kada je reč o neobjektivnosti, kada angažujemo ljude za kompanije i koristimo veštačku inteligenciju, ona može nepristrasno odlučiti šta treba da uradimo, recimo kada je reč o izboru među muškarcem i ženom, to je, recimo, bojazno, ali i u drugim oblastima kao što je zapošljavanje, kako će uticati na naše poslove, da li će nam oduzeti poslove ili stvoriti nove, to su bojazni", objasnio je on.

Dodao je da je određena bojazan vezana i za uticaj veštačke inteligencije u smislu toga šta radimo onlajn, lažnih vesti i manipulacija.

„Želim da naglasim, zapravo, i prednosti veštačke inteligencije, kao neko ko radi u ovoj oblasti. Dakle ima prednosti u medicini i poslovanju, ali postoje i legitimne bojazni, stvarno treba da razmišljamo o načinu razvoja ove tehnologije kako bi to bilo prednost za nas. Postoje i dugoročne bojazni koje ljudi imaju o tome da li će dostići ljudski nivo inteligencije ili doći još dalje, da li će moći da nas zamene u odlučivanju ili da li možemo koristiti tehnologiju da sami sebe unapredimo. Ja sam skeptičan kad je reč o ovim dugoročnim strahovima, ali treba da razmišljamo o ovim pitanjima jer one postavljaju veoma važno pitanje o tome šta smo mi i šta znači biti čovek u dobu veštačke inteligencije i kako interakcija između nas", istakao je dr Glas.

Sa razvojem veštačke inteligencije, rastu prednosti, ali i strahovi. Jedna od bojazni je, može li veštačka inteligencija da postane samosvesna.

„To je oduvek bila tema interesovanja u oblasti veštačke inteligencije. Od samog njenog nastanka postala je debata o tome da li računarski sistemi, bilo koje vrste, mogu da razmišljaju ili da postanu svesni. Mislim da ono što se desilo u prošlosti je bilo prilično apstraktno, danas sa razvojem tehnologije vidimo i pitamo se da li može tehnologija postati svesna. Trenutno postoji saglasje da naša tehnologija to još nije postigla, ali da li je to moguće u budućnosti. Tokom predavanja pokušavam da tvrdim da to nije moguće, da kada shvatimo način na koji veštačka inteligencija funkcioniše, kako računari funkcionišu i njihovo ograničenje, onda mislim da postoji osnovna razlika između ljudi i veštačke inteligencije i da će to tako ostati", rekao je dr Glas i dodao:

„Mislim da je priroda veštačke inteligencije takva da je to statistički algoritam koji rešava probleme. Mislim da ne postoji opasnost da postane svesna. Ali mislim da je važno za nas da vidimo tu razliku i da shvatimo ograničenja tehnologije da bismo znali kakva je razlika između ljudi i veštačke inteligencije",pojasnio je on.

Dr Glas kaže da su posebni strahovi vezani upravo za razvoj veštačke inteligencije kroz problem naoružanja imajući u vidu i aktuelne sukobe i u Evropi, ili u Izraelu.

„Mislim da je jedna od važnih stvari ovde o tome da li možemo iskoristiti tehnologiju da činimo moralne odluke. Treba da budemo jako obazrivi. Postoji debata vezana za moralne mašine i da li se veštačka inteligencija može koristiti za moralne odluke, ali to je nešto o čemu treba da se odupremo, jer je veštačka inteligencija alat koji se delotvorno može koristiti, ali moralne odluke su za nas ljude, mi smo odgovorni za to i mislim da je važno da naglasimo da su ljudi centralni za ovaj proces u načinu korištenja tehnologije", kaže doktor Glas.

On napominje da ljudi moraju da budu u središtu svega i način na koji koristimo tehnologiju mora biti način gde se vodi računa o bezbednosti, da se tehnologija ne može koristiti na način koji može biti štetan za čovečanstvo.

S druge strane, brojne su prednosti veštačke inteligencije a jedna od najočekivanijih je u oblasti medicine.

„Trenutno imamo mnogo složenih informacija, i kada pokušavamo da ih analiziramo, recimo putem tehnologije skeniranja, i kada obrađujemo skenirane slike, to veštačka inteligencija može vrlo efektivno da uradi. To je stvar u oblasti dijagnostike, u oblasti medicine. Kad je reč o nauci, veštačka inteligencija donosi brojne prednosti, uključujući na primer one za ekologiju i klimu", kazao je doktor Glas.

Kako kaže, pomoću nje možemo imati bolji uvid u efikasno korišćenje energije i novih materijala, razvoj i lekova, kao i da možemo koristiti mašinsko učenje kako bismo videli mogućnosti istraživanja u različitim poljima.

Srbija je Strategiju za razvoj veštačke inteligencije usvojila 2019. godine i time je postala tek 26. zemlja na svetu sa jednom takvom strategijom da bi 2021. osnovala Institut za razvoj veštačke inteligencije, pustila u rad superkompjuter, a od prošle godine Srbija je članica Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju.

„Mislim da je izuzetno važno da zemlje razvijaju sposobnosti vezane za veštačku inteligenciju i da razmišljaju o tome kako je koristiti u kontekstu razvoja. Mislim da se sjajan rad u Srbiji obavlja u ovoj oblasti i nešto toga čemu se nadam da ću ispratiti su neka istraživanja koja se ovde obavljaju, kako bih otkrio više o tom radu i razvijao saradnju sa njima. Međunarodni aspekt je izuzetno važan, naročito za male zemlje. Mislim da postoji stvarna potreba da sarađujemo i razmišljamo o pozitivnim upotrebama tehnologije", kaže profesor Glas.

Profesor Glas se nada da će moći da podstakne ljude da više razmišljaju o pitanjima o AI.

Još jedno od pitanja koje se istaklo je da li je AI naučila da laže.

„To je jedno od pitanja koje su me pitali na predavanju. Kad je reč o istini, mislim da je ovo zapravo problem kod veštačke inteligencije. Na način da ne moramo da je naučimo da laže. Zapravo ona uzima podatke koje već postoje na internetu i naravno postoje mnogo lažnih informacija i tačnih. Ovo je zapravo vrlo važan faktor zato što moramo da razmišljamo o ograničenjima korištenja nečega poput čet GPT-a. Zato što nam može dati pogrešne informacije i mislim da je izuzetno važno da naglasimo istinu. Istina je važna za naše društvo, za nauku i način života, zato mislim da je izuzetno važno da pristupimo veštačkoj inteligenciji sa pozitivnim, ali i kritičkim stavom kako bismo očuvali istinu", zaključio je profesor Dejvid Glas.

(M.A./EURACTIV.rs)