Predsedavajuća država Saveta EU Švedska predložila je da se medijima da ovlašćenje da proveravaju odluke o ograničenju sadržaja u novom nacrtu Zakona o slobodi medija koji je objavljen ove nedelje.
Predsedavajuća država Saveta EU Švedska predložila je da se medijima da ovlašćenje da proveravaju odluke o ograničenju sadržaja u novom nacrtu Zakona o slobodi medija koji je objavljen ove nedelje.
Novi zakon o medijima predstavlja zakonodavni predlog za postavljanje strožih mera transparentnosti i zaštite uređivačke nezavisnosti i time jačanje slobode i pluralizma medija širom EU.
Novi nacrt, koji je objavio Contexte, podeljen je nacionalnim predstavnicima audiovizuelne i Radne grupe za medije, tehničkog tela koje priprema rad za ministarsko odobrenje, uoči sutrašnjeg sastanka.
Online sadržaj
Najznačajnije izmene u tekstu odnose se na članak koji reguliše distribuciju medijskog sadržaja na velikim onlajn platformama (VLOP) poput Fecebook-a i Twitter-a, koje su pod strožim obavezama prema Zakonu o digitalnim uslugama.
U originalnom tekstu, platforme sa više od 45 miliona korisnika u EU su obavezne da svojim korisnicima omoguće da se izjasne da li su nezavisni mediji i da li podležu obavezujućim ili dobrovoljnim zahtevima u pogledu uređivačkih standarda i odgovornosti.
Prema novom kompromisu, kao deo ovih deklaracija, od pružalaca medijskih usluga bi se tražilo da dostave kontakt podatke bilo kojih organa koji nadgledaju ove uredničke zahteve.
Tamo gde postoji osnovana sumnja da su pod regulatornim nadzorom, platforme bi sada bile u obavezi da to potvrde kod relevantnog organa.
Ako VLOP smatraju da medijski sadržaj ne predstavlja sistemski rizik za društvo, ali je nekompatibilan sa njihovim uslovima i odredbama, mogli bi ograničiti ili obustaviti njegovo širenje.
Platforme bi morale odmah da obaveste medije o svojoj nameri da ograniče ili suspenduju svoj sadržaj, dozvoljavajući medijima da podnesu prigovor u „odgovarajućem vremenskom periodu“.
Ranije je sposobnost medija da prigovori bila ograničena na odluke o suspenziji. Nasuprot tome, ograničenja su mnogo šira jer pokrivaju sistem preporuka društvenih medija koji bi mogli da smanje određeni sadržaj iz bilo kog razloga.
Čak i ako mediji ne odgovore, platforme bi ih morale obavestiti kada sadržaj bude suspendovan ili ograničen.
Ove velike digitalne platforme bi svake godine morale da objavljuju i detaljne informacije o tome koliko su i po kom osnovu sprovele ograničenja i suspenzije medijskog sadržaja.
Smernice
Druge značajne izmene odnose se na smernice o pitanjima regulacije medija koje će obezbediti Evropski odbor za medijske usluge, telo koje će zameniti postojeću Evropsku regulatornu grupu za audiovizuelne medijske usluge.
U izdavanju ovih smernica, švedsko predsedništvo želi da se Odbor konsultuje sa organizacijama civilnog društva, a ne samo sa nacionalnim vlastima i zainteresovanim stranama.
Pominjanje Odbora koji radi „u bliskoj saradnji sa Komisijom“ u savetovanju nacionalnih vlasti o regulatornim, tehničkim ili praktičnim aspektima primene Zakona o slobodi medija je uklonjeno.
Komisija bi takođe mogla da izda smernice u vezi sa primenom novog zakona o medijima i Direktive o audiovizuelnim medijskim uslugama, ali samo za prekogranična pitanja.
(EURACTIV.rs)