Tehnologija

KOJE DIGITALNE PLATFORME IMAJU NAJVIŠE KORISNIKA U EU: Evropska komisija zahtevala da "big tech" liga otkrije brojke

Autor Aleksandar Petković

Evropska komisija zatražila od digitalnih platformi da otkriju broj svojih korisnika u EU.

Izvor: EPA-EFE/Marton Monus

Digitalne platforme su od Evropske komisije (EK) dobile rok da do danas, petka 17. februara 2023. godine objave broj svojih korisnika u EU.

Oni sa preko 45 miliona korisnika u Evropskoj uniji suočiće se sa prilično strogim pravilima za borbu protiv nelegalnog i štetnog sadržaja poput dezinformacija, te će biti pod budnim nadzorom EK. U pitanju je nova regulativa EU - Digital Services Act koja propisuje regulaciju "Big tech" gigantskih platformi i moći koju su generisali do danas kroz podatke i informacije koje su prikupili.

Meta, matična kompanija za obe platforme (Facebook i Instagram) je upravo objavila da je broj korisnika na Facebooku 255 miliona mesečno aktivnih korisnika (MAU), dok je na Instagramu 250 miliona MAU tokom perioda jun - decembar.

Apple je rekao da je iznad 45 miliona, ali nije otkrio koliko. Amazon takođe nije otkrio koliko, ali da "procenjuju da imaju više od 45 miliona, dok Twitter ima preko 100 miliona korisnika u EU.

YouTube je među najjačim platformama sa više od 400 miliona, dok Google Search navodno ima manje od YouTube-a, i to 332 miliona. Na TikToku je 125 miliona njih, a eBay se ranije izjasnio da ne prelazi granicu od 45 miliona, kao ni Spotify.

Izvor: EPA-EFE/JOHN G. MABANGLO

Lego se "napravio pametan", pa je ponosno obavestio javnost da ima nešto preko 800 hiljada korisnika u EU.

Tinder nije izneo broj svojih korisnika, ali su rekli da je "daleko ispod praga" da bi se kvalifikovali kao velika digitalna platforma. Ovo je naveo i OnlyFans.

Kad se podvuče crta, u big tech ligu idu njih osam:

  1. Facebook
  2. Instagram
  3. Apple
  4. Amazon
  5. Google Search
  6. YouTube
  7. Twitter i
  8. TikTok

Napomene radi, čak sedam od osam ovih kompanija je iz SAD-a (pronađite uljeza).

Ovo nije prvi pravni okvir kojim EU pokušava da reguliše prikupljanje i obradu podataka. Nakon par godina primene GDPR-a (Opšte uredbe o zaštiti podataka o ličnosti) iz korena se promenio način poslovanja svih organizacija i subjekata unutar EU koji se na bilo koji način bave prikupljanjem i obradom ličnih informacija.

Ukoliko u narednim godina EK uspešno sprovede pravni okvir koji su predvideli kroz Digital Services Act, možemo očekivati i konačnu regulaciju divljeg zapada koji trenutno vlada u digitalnom svetu i onlajn servisima. Za više informacija o tome šta nas očekuje sa DSA, poslušajte u najnovijem EURACTIV podcastu.

(EURACTIV.rs)