Nakon napada Hamasa na Izrael 7. oktobra, počelo je munjevito širenje dezinformacija na mrežama, zbog čega je komesar za unutrašnje tržište Tijeri Breton objavio otvoreno pismo Fejsbuku, Instagramu i X (nekadašnjem Tviteru).
Sa porastom dezinformacija o sukobu između Izraela i Hamasa koje se šire na društvenim mrežama, u fokus javnosti vatilo se pitanje odnosa lažnih i proverenih vesti koje cirkulišu družtvenim mrežama i kako prepoznati istinu od izmišljotine. Nakon što se komesar industrijskog odseka EU Tijeri Breton otvorenim pismom obratio izvršnom direktoru mreže X Ilonu Masku, poruku slične sadržine uputio je i Marku Zukenbergu i sugerisao da će u slučaju nastavka ovog trenda biti uvedene određene sankcije.
Osim oštrih kritika na račun platformi na kojima se dele sadržaji puni dezinformacija, primećeno je i da se javnost, pojedini političari i institucije "sele" na druge društvene mreže.
Kako razlikovati lažne vesti od istine na društvenim mrežama, među kojima je i "X", koju je Evropska komisija u svom izveštaju ocenila kao mrežu koja deli najviše laži?
Od stupanja na snagu Digitalnog zakona o uslugama (DSA) 25. avgusta, 19 odabranih 'vrlo velikih online platformi' odgovorno je za moderaciju ilegalnog sadržaja na mreži kada ga korisnici prijave.
Otvoreno pismo Meti i X
"Primećujemo porast ilegalnog sadržaja i dezinformacija koje se šire u EU putem određenih platformi", napisao je u pismu upućenom Marku Zakerbergu, izvršnom direktoru Mete, dok je Ilonu Masku, izvršnom direktoru X-a uputio pismo slične sadržine.
U oba pisma, Breton poziva Fejsbuk, Instagram i X da se pridržavaju pravila DSA, revnosno uklanjaju ilegalni sadržaj nakon prijave korisnika, te da kontaktiraju policijske vlasti i Europol, EU policijsku agenciju.
Breton je takođe odlučio da se oglasi na svom nalogu na novoj društvenoj mreži "Bluesky", često pominjanoj kao konkurencija X-u, čime je pothranio tvrdnje da se korisnici udaljavaju sa ove tri platforme. U prilog tome ide i činjenica da su, kao alternativu za oglašavanje i praćenje vesti, ovu mrežu i mnogi nemački političari počeli da koriste.
To je naročito bilo primetno nakon što je Mask podržao nemačku antiimigrantsku i desničarsku stranku AfD.
Sukob između Hamasa i Izraela dovodi do porasta dezinformacija
Kako je otkrila CNN, jedan video, koji je pregledan više od pola miliona puta na X-u, obmanjuje ljude prikazujući borce Hamasa kako obaraju izraelski helikopter, dok su korišćene slike iz video igre pod nazivom Arma 3 dok je AFP takođe pronašla nekoliko drugih lažnih snimaka koji kruže na mrežama.
Češka kompanija "Bohemia Interactive", koja je proizvela igru Arma 3, priznala je "nedavnu cirkulaciju videa koji su originalno snimljeni u njihovoj igri i lažno korišćeni kao snimci iz stvarnih sukoba, uglavnom iz trenutnog rata u Ukrajini ili izraelsko-palestinskog sukoba".
Meta: Dezinformacije i izbori
U pismu upućenom kompaniji Meta, Breton je iskoristio priliku da istakne opasnosti dezinformacija u kontekstu izbora. Iako je komesar "primetio korake koje je Meta preduzela da poveća mere ublažavanja širenja lažnih vesti pred izbore u Slovačkoj", tražio je da njihov tim dostavi Komisiji mere preduzete od strane Fejsbuka i Instagrama radi ublažavanja dubinskih lažnih snimaka, pominjući predstojeće nacionalne izbore u Poljskoj, Holandiji, Litvaniji, Belgiji, Rumuniji, Austriji i izbore za Evropski parlament.
Meta nije odgovorila na zahtev Euractiva za komentar do vremena objavljivanja.
X: Povratak osnovama
U otvorenom pismu upućenom X-u, Breton detaljno objašnjava samu osnovu Digitalnog zakona o uslugama: transparentnost uslova korišćenja, revnosno uklanjanje ilegalnog sadržaja kada ga prijave korisnici i preduzimanje mera za suzbijanje dezinformacija.
S obzirom na izjavu potpredsednice Evropske komisije za vrednosti i transparentnost Vere Jurove 26. septembra da je X "platforma sa najvećim odnosom lažnih/informativnih postova", izgleda da X postaje meta kritika EU.
Breton je saopštio u četvrtak (12. oktobra) da je njegov tim dobio odgovor od društvene mreže X da će tim Komisije za Digitalne usluge analizirati "i odlučiti o sledećim koracima".
Tim Komisije može odlučiti o sankcijama predviđenim zakonom, koje mogu dostići do 6% kazne na globalnom godišnjem obrtu kompanije i isključenje iz jedinstvenog tržišta EU u slučaju ponavljanja ovih situacija.
(EURACTIV.rs)