Kineska lunarna misija za vraćanje prvih uzoraka ikada prikupljenih sa suprotne strane Meseca planirana je za sledeću godinu, a namerava da ove decenije pošalje astronaute na Mesec i izgradi međunarodnu stanicu za njegovo istraživanje.
Pripreme za narednu planiranu misiju, poznatu kao Chang'e-6, teku glatko, saopštila je kineska Nacionalna svemirska uprava (CNSA) dodajući da će prateći relejni satelit misije biti raspoređen u prvoj polovini sledeće godine.
Ove nedelje, CNSA se takođe osvrnula na svoju misiju Chang'e-8 planiranu za 2028. godinu, a kineski zvaničnici su početkom nedelje pozvali na povećanu globalnu saradnju za bespilotnu lunarnu ekspediciju tokom Međunarodnog astronautskog kongresa u Bakuu.
Kineska ekspedicija 2028. godine bi pozdravila zajedničke projekte „na nivou misije" sa drugim zemljama i međunarodnim organizacijama, navodi se u propratnom dokumentu objavljenom na veb stranici CNSA.
To znači da bi Kina i međunarodni partneri mogli zajedno da rade na lansiranju svemirskih letelica i operacijama u orbiti, da sprovode „interakcije" između letelice i svemirske letelice i zajednički istražuju površinu Meseca, navodi se u dokumentu.
Svemirska letelica bi takođe napravila mesta za 200 kilograma stranog naučnog tereta, što bi moglo da omogući inostranim partnerima da sprovode istraživanje Meseca tako što će „odbaciti" misiju, navode kineski državni mediji.
Kina očekuje da će obe predstojeće misije, kao i Chang'e-7 planiran za 2026. godinu, proizvesti vredne podatke za izgradnju stalne međunarodne istraživačke stanice na južnom polu Meseca do 2040, što je deo šireg napora Pekinga da postane velika svemirska sila.
Ti napori su doveli do toga da je Kina postala prva zemlja koja je poslala rover na drugu stranu Meseca 2019. godine, završila je izgradnju svoje orbitalne svemirske stanice Tiangong prošle godine i najavila planove da postane druga zemlja koja je spustila misiju sa posadom na mesec do 2030.
Proširenje međunarodnih veza Pekinga kroz saradnju u svemiru takođe je deo tog plana, iako se do sada navodi da se samo nekoliko zemalja pridružilo njegovoj planiranoj stanici za istraživanje Meseca. Među njima su Rusija, Venecuela i Južna Afrika, navode kineski državni mediji.
Kina nije usamljena u podizanju svog svemirskog programa i lunarnih ambicija jer više zemalja gleda na potencijalnu naučnu korist, nacionalni prestiž i pristup resursima i dalje istraživanje dubokog svemira koje bi uspešne misije na Mesec mogle doneti.
Prošlog meseca, Indija je spustila svoju svemirsku letelicu Chandraiaan-3 na Mesec, postavši četvrta nacija koja je postigla taj podvig, a njeno sletanje na Mesec je bilo bliže južnom polu Meseca nego sletanje bilo koje druge svemirske letelice u istoriji.
Iste nedelje, prva ruska lunarna misija nakon više decenija završila je neuspehom.
Sjedinjene Države su takođe pojačale svoj lunarni program, lansirajući prvi probni let 2022. u okviru programa Artemis, koji ima za cilj da vrati američke astronaute na Mesec 2025 i tamo izgradi naučni bazni kamp, a NASA takođe posmatra južni pol Meseca.
Kao i Kina, SAD takođe okuplja međunarodne partnere, sa više od dve desetine zemalja koje su potpisale svoje norme Artemisovog sporazuma za „mirno istraživanje dubokog svemira". Kina nije među sadašnjim potpisnicama.
Pekinška misija Chang'e-6 sledeće godine će produbiti razumevanje daleke strane Meseca, prikupljajući uzorke nakon 10 prethodnih misija na bližoj strani okrenutoj Zemlji, navodi CSNA. Ova misija se poklapa sa Festivalom sredinom jeseni, kineskim nacionalnim praznikom koji je povezan sa mesecom.
„Ovakvi uzorci će omogućiti naučnicima da unaprede svoje studije o dalekoj strani i analiziraju sastav uzoraka kako bi proširili znanje o mesecu", rekao je Hu Hao, visoki zvaničnik koji radi na misiji Čang'e-6.
Predviđeno je da svemirska letelica sleti u basen Južnog pola-Aitken na suprotnoj strani i tamo prikupi uzorke prašine i kamenja, kazao je Hu.
Dalja strana Meseca, koja se ne može videti sa Zemlje, prekrivena je kraterima, ali za razliku od bliže strane, na njoj ne dominiraju velike lunarne kobile, ili tamniji otisci drevnih tokova lave, razlika koja zbunjuje naučnike.
Svemirska letelica Chang'e-6 će takođe nositi teret i satelite četiri međunarodna partnera, navodi CNSA. To uključuje instrument francuske proizvodnje za detekciju gasa radona, detektor negativnih jona iz Evropske svemirske agencije, italijanski laserski ugaoni reflektor za kalibraciju radarskih sistema i pakistanski CubeSat, minijaturni satelit kvadratnog oblika, navodi se u saopštenju.
Očekuje se da će misiju pratiti Chang'e-7 2026. godine, koja ima za cilj potragu za lunarnim resursima na južnom polu Meseca, i Chang'e-8 dve godine kasnije, koja bi mogla da razmotri kako da se koriste lunarni materijali, rekli su zvaničnici.
Kina je lansirala pet robotskih sondi od 2007. Njena poslednja misija, Chang'e-5, sletela je na Mesec u decembru 2020. i vratila se sa uzorcima lunarnog kamenja i zemlje.
(EURACTIV.rs)