Veštačka inteligencija može brzo stvarati novi sadržaj, preuzeti ideju iz jednog primera i primeniti je na drugačiju situaciju, a stručnjaci upozoravaju da je vrlo lako zloupotrebiti je
Da li je veštačku inteligenciju moguće držati pod kontrolom, tema je kojom su se bavili lideri i u Ujedinjenim nacijama, gde su predvođeni Antoniom Guterešom na sednici Saveta bezbednosti letos debatovali o potencijalnim opasnostima koje ona nosi.
"Pitanje da li bi telo poput Ujedinjenih nacija trebalo da reguliše veštačku inteligenciju je kao da se predloži da UN reguliše fotošop aplikaciju", smatra Džimi Vejls, osnivač Vikipedije
Govoreći o svemu, od sajber napada pokrenutih veštačkom inteligencijom, rizika od neispravnih AI sistema, kako AI može širiti dezinformacije, pa čak i o interakciji između veštačke inteligencije i nuklearnog oružja, gospodin Gutereš je rekao da "bez akcije u vezi sa ovim rizicima, zanemarujemo svoje odgovornosti prema sadašnjim i budućim generacijama."
On je od tada osnovao UN panel koji će istražiti kakva globalna regulacija možda bude potrebna. Nazvan "Visokonivno savetodavno telo za veštačku inteligenciju", ovo telo će se sastojati od "sadašnjih i bivših eksperata vlada, kao i eksperata iz industrije, civilnog društva i akademske zajednice".
Planirano je da objavi svoje početne nalaze pre kraja ove godine. U međuvremenu, prošle nedelje su se američki tehnološki lideri poput Elona Maska i Marka Zakerberga sastali sa američkim zakonodavcima u Vašingtonu kako bi razgovarali o veštačkoj inteligenciji i mogućim budućim pravilima.
Međutim, neki stručnjaci za veštačku inteligenciju su skeptični u vezi sa uspehom globalne regulacije. Jedan od njih je Pjer Haren, koji se bavi istraživanjem veštačke inteligencije već 45 godina.
Njegovo iskustvo uključuje sedam godina rada u gigantu za računare IBM, gde je vodio tim koji je implementirao tehnologiju superkompjutera Watson, koji se pojavio 2010. godine i predstavlja pionira veštačke inteligencije.
Haren kaže da ga je "iznenadila" pojava i sposobnost programa kao što je ChatGPT i drugih takozvanih programa "generativne veštačke inteligencije" tokom protekle godine. Generativna veštačka inteligencija, jednostavno rečeno, može brzo stvarati novi sadržaj, bilo da se radi o rečima, slikama, muzici ili videima. I može preuzeti ideju iz jednog primera i primeniti je na potpuno drugačiju situaciju.
Kaže da je takva sposobnost slična ljudskoj, ali ozbiljnije od, recimo, "papagaja koji ponavlja ono što mu dajemo".
Kako možemo uspostaviti pravila koja će sprečiti da se ova veštačka inteligencija izmakne kontroli? Ne možemo, kaže on, jer tvrdi da se neke zemlje neće pridržavati tih pravila.
Fizičar zna kako da teorijski napravi nuklearnu bombu. Ako neko koristi veštačku inteligenciju za dizajniranje biološkog oružja, ne mora toliko da zna. A, ako postane previše lako ljudima da nanose ozbiljne štete uz pomoć veštačke inteligencije, neko će to i uraditi.
"Živimo u svetu s nekooperativnim državama poput Severne Koreje i Irana. One neće priznati regulaciju u vezi sa veštačkom inteligencijom. Možete li da zamislite Iran koji traži način da uništi Izrael i brine o regulaciji veštačke inteligencije?", izjavio je.
Fizičar Rinard Šol je osnivač programa UN "Veštačka inteligencija za dobro" čiji je cilj da pronađe i primeni praktična rešenja veštačke inteligencije kako bi se postigli održivi razvojni ciljevi UN. Ovi ciljevi uključuju sve, od okončanja siromaštva, do iskorenjivanja gladi i obezbeđivanja svima pristupa čistoj vodi.
"Da li bi veštačka inteligencija trebalo da bude regulisana? Da!" izjavio je, poredeći situaciju sa tim kako proizvođači automobila ili igračaka moraju da se pridržavaju sigurnosnih propisa.
Šta bi UN telo za regulaciju trebalo da ograniči?
Kakav oblik bi trebalo da ima buduće UN telo za regulaciju veštačke inteligencije? Jedan predlog je da ono bude slično Međunarodnoj organizaciji civilnog vazduhoplovstva (ICAO), koja reguliše globalno vazdušno putovanje i njegovu bezbednost, a koja ima 193 članice.
Robert Op, jedan stručnjak za veštačku inteligenciju, podržava formiranje tela sličnog ICAO-u. Ova agencija ima zadatak da pomogne zemljama da ostvare ekonomski rast i okončaju siromaštvo. Njegov posao ga tera da pronađe načine kako tehnologija može pojačati uticaj organizacije. To uključuje upotrebu veštačke inteligencije za brzu proveru satelitskih slika poljoprivrednih površina u siromašnim područjima.
Džimi Vejls iz Vikipedije smatra da međunarodne organizacije čine veliku grešku u precenjivanju uloge tehnoloških giganta poput Gugla u poplavi proizvoda veštačke inteligencije. Dodaje da ni dobre namere ne mogu zaustaviti pojedinačne softverske developere i njihovu upotrebu veštačke inteligencije.
Kaže da izvan granica tehnoloških giganta, bezbrojni programeri koriste slobodno dostupan softver za veštačku inteligenciju, gde se osnovni kod može pronaći na internetu.
(EURACTIV.rs)