Bespilotne letelice - ponekad korišćene za nadgledanje, a ponekad kao oružje - predvode inovacije u ovom sukobu.
Ukrajinski sajber operateri su raspoređeni na prvim linijama rata, boreći se izbliza sa svojim ruskim kolegama u novoj vrsti visokotehnološke bitke.
"Imamo ljude koji su direktno uključeni u borbu", kaže Ilija Vitijuk, šef sajber odeljenja ukrajinske Službe bezbednosti (SBU).
Govoreći u strogo zaštićenom sedištu SBU, on objašnjava kako njegovi timovi kombinuju veštine hakera i specijalnih snaga - ulazeći u ruske sisteme, radeći zajedno sa snajperistima i primenjujući najnovije tehnologije.
Odeljenje koristi sisteme vizuelnog prepoznavanja veštačke inteligencije (AI) da analizira informacije prikupljene od dronova (pored inteligencije iz ljudskih izvora, satelita i drugih tehničkih izvora) da bi obezbedio ciljeve za vojsku.
"Razumemo koju vrstu vojnog oružja nameravaju da koriste i u kom pravcu", kaže gospodin Vitijuk.
Njegovi timovi će takođe upasti u nadzorne kamere na okupiranoj teritoriji kako bi pratili kretanje ruskih trupa, i usmeravaće dronove kamikaze kako bi izvadili ruske kamere koje špijuniraju ukrajinska kretanja. Za ovo su često potrebni timovi koji rade na tajnom zadatku, blizu mete.
Bespilotne letelice - ponekad korišćene za nadgledanje, a ponekad kao oružje - predvodile su inovacije u ovom sukobu.
Sajber-tim SBU upravlja sopstvenim dronovima i igra igru mačke i miša kako bi ometao letelice koje pripadaju Rusiji. On postavlja senzore za otkrivanje dronova tako da operateri ne mogu samo da ih ometaju, već pokušavaju da preuzmu kontrolu, šaljući komande kako bi ih naterali da slete.
Sve ovo često treba da se radi iz blizine. Zauzvrat, članovi tima rizikuju mnogo. "Treba da ih zaštitite tamo. Dakle, takođe morate imati obezbeđenje oko njih", objašnjava Vitijuk.
Neposredno izvan glavnog grada, vojni operateri se obučavaju na dronovima.
Anton, koji je naučio da upravlja njima kada je pre rata radio kao turistički vodič, kaže da najvažnija lekcija nije podučavanje operatera kako da upravljaju dronovima, već kako da oni sami ostanu živi izbegavajući da budu otkriveni.
U ranim fazama rata, mali dronovi su leteli do 10 km od fronta. Ali sada ukrajinski operateri moraju da budu mnogo bliži, da bi prevazišli ruske ometajuće signale.
"Udaljenost do linije fronta je sada sve manja", objašnjava Anton, dok posmatra dron koji leti iznad glave. "Naša veza mora biti jača od ometanja."
Ruske obaveštajne službe su takođe pomerile neke od svojih sajber timova blizu linija fronta, kaže Vitijuk, kako bi brže komunicirale sa vojskom i imale brzi direktan pristup zarobljenim ukrajinskim uređajima ili obližnjim komunikacijama. Uhvaćeni uređaj se zatim može koristiti za prikupljanje više taktičkih obaveštajnih podataka pre nego što ljudi shvate da je u ruskim rukama.
Sajber-konflikt je bio čvrsto povezan sa vojnim operacijama čak i pre invazije u punom obimu u februaru 2022. Mesec dana ranije Rusija je pokušala da izazove javnu paniku obaranjem sajtova javnih institucija.
"To je definitivno bila psihološka operacija", kaže Vitijuk. Ukrajina je uspela da povrati većinu sistema, ali nekoliko sati pre invazije počeo je novi talas sajber-napada. Najefikasniji je na nekoliko sati oborio američkog satelitskog provajdera koji koristi ukrajinska vojska za komunikaciju.
Kako su planovi Rusije za brzu pobedu propadali i kako su se pojavljivali izveštaji o zverstvima, važnost kontrole protoka informacija je porasla. To je naglašeno 1. marta 2022. kada su kombinovani sajber i raketni napad gađali TV toranj u Kijevu.
"Pokušavali su da Ukrajince liše pristupa istinitim informacijama", objašnjava Jurij Ščihol, šef državne službe za odbranu komunikacija. Inženjeri su pretražili grad u potrazi za zamenljivom opremom i za nekoliko sati, TV emitovanje je ponovo uspostavljeno.
Rakete su takođe pogodile centar podataka na istoj lokaciji - ali su vitalni podaci premešteni na udaljene servere ranije tokom godine, uz pomoć zapadnih tehnoloških kompanija.
"Činjenica da je Ukrajina uspela da izdrži ovaj rat je dostignuće i naših stručnjaka koji su izgradili sistem, i zahvaljujući pomoći naših partnera", kaže gospodin Ščihol.
Ukrajinski tehnološki stručnjaci su takođe pomogli ratne napore. U skučenoj kancelariji u Kijevu, mladi volonteri objašnjavaju kako su izgradili sistem pod nazivom Grizelda koji prikuplja podatke sa društvenih mreža i drugih izvora da bi obezbedio ažurne podatke. Ovo pomaže vojsci i vladi da odgovore na pitanja o svemu, od toga gde bi mine mogle biti postavljene, do toga koja infrastruktura zahteva popravku.
Rakete koje su pogodile TV toranj i data centar su takođe bile praćene sajber-napadima. I od tada, sajber i raketni napadi se često koriste zajedno.
Sajber-napad ostaje nemilosrdan, objašnjava Viktor Žora, koji nadgleda sajber-odbranu zemlje, dok obilazi ukrajinsko postrojenje za reagovanje na incidente koje radi 24 sata dnevno. "Ovde kuca srce ukrajinske sajber zaštite", kaže on. "Uvek je gužva."
U Službi bezbednosti, sajber tim Ilije Vitijuka radi na suprotstavljanju elitnim hakerima iz ruskih špijunskih službi tako što ih natera da prodru u njihove kompjuterske sisteme i prisluškuju im telefonske pozive.
"Uvek govorim da je Ukrajina srušila mit o moćnim ruskim hakerima", kaže on, dodajući da Ukrajina prevazilazi ruske sajber napade tako što ih provlači kroz svoj sistem.
Upravo u borbi protiv ruskog protivnika, Ukrajina i drugi saveznici takođe uče nove načine na koje se tehnologija može integrisati u moderno bojno polje.
(EURACTIV.rs)