Iako će Fejsbuk i Instagram nastaviti sa radom u zemlji, zabranjeno je bihejvioralno oglašavanje koje krši propis EU o zaštiti podataka. Kazna je skoro 89.000 evra dnevno.
Društvene mreže u vlasništvu Mete suočiće se sa privremenom tromesečnom zabranom bihejvioralnog oglašavanja na osnovu opsežnog profilisanja korisnika u Norveškoj počevši od 4. avgusta, nakon presude Suda pravde EU koja je utvrdila da ta praksa nema pravnu osnovu.
Iako će Fejsbuk i Instagram nastaviti sa radom u zemlji, zabranjeno je bihejvioralno oglašavanje koje krši propis EU o zaštiti podataka. Kazna je 1 milion norveških kruna (skoro 89.000 evra) dnevno.
Opšta uredba o zaštiti podataka primenjuje se na svih 27 zemalja članica EU i na tri zemlje Evropskog ekonomskog prostora: Island, Lihtenštajn i Norvešku.
U decembru 2022. godine, irski organ za zaštitu podataka, koji vodi slučajeve za tehnološke kompanije sa svojim evropskim sedištem u Irskoj, odlučio je u ime ovih 30 evropskih zemalja da Meta sprovodi nelegalno bihejvioralno oglašavanje.
Uprkos tome što je Meta unela neke promene od tada, Sud pravde Evropske unije je ranije u julu presudio da prakse kompanije za obradu podataka radi informisanja o ponašanju oglašavanja i dalje nisu u skladu sa pravom EU.
U presudi Suda se jasno kaže da „interesi i osnovna prava" korisnika imaju prednost nad interesom kompanije čije vlasništvo su društvene mreže kada je reč o „personalizovanom oglašavanju kojim ona finansira svoju delatnost".
U tom kontekstu, organi za zaštitu podataka mogu izdati hitne odluke koje mogu da traju najviše tri meseca. Norveški regulator privatnosti je prvi koji je preduzeo takvu hitnu akciju nakon presude najvišeg suda EU.
Zabrana se odnosi na dve platforme, Fejsbuk i Instagram, i striktno cilja na nezakonito ponašanje. Dve platforme će i dalje moći da rade u zemlji.
Nezakonito bihejvioralno oglašavanje
Kako norveške vlasti objašnjavaju na svom sajtu, odluka nema za cilj da zabrani Meti da „prikazuje oglase na osnovu ponašanja korisnicima koji su pristali na to".
Svrha je da se zabrani nelegalno ciljano oglašavanje. Sud pravde EU odbacio je Metin pravni osnov „ugovora", koji je podrazumevao obradu ličnih podataka na osnovu korišćenja usluge.
Zauzvrat, sudije EU su navele da se personalizovani podaci koji su skupljeni, prodati ili deljeni Meti bez preliminarne saglasnosti korisnika ne mogu koristiti za obradu i, prema tome, za kreiranje bihejvioralnog oglasa.
Međutim, Fejsbuk i Instagram i dalje mogu da obrađuju informacije koje je korisnik voljno stavio na platforme. Ovo uključuje biografiju korisnika, mesto stanovanja, pol, godine ili interesovanja zasnovana na tome, ako ih je korisnik sam naveo.
Posledice
Norveška je prva zemlja u Evropskom ekonomskom prostoru koja je izdala zabranu Meti, s obzirom na to da postoji „hitna potreba da se reaguje". Meta može da ospori zabranu pred Okružnim sudom u Oslu.
U svojoj onlajn deklaraciji, norveške vlasti predlažu da se predmet iznese Evropskom odboru za zaštitu podataka, telu koje okuplja sve regulatore privatnosti EU, kako bi se norveška odluka „mogla produžiti nakon početnog perioda važenja od tri meseca".
Irska komisija za zaštitu podataka poslala je svakom nacionalnom organu Evropskog odbora za zaštitu podataka svoju procenu o usklađenosti kompanije Meta sa pravilima EU o zaštiti podataka po pitanju ponašanja oglašavanja. Oni imaju rok za odgovor do 21. jula.
(EURACTIV.rs)