Tehnologija

DA LI ĆE CHAT GPT "ZAMENITI" LJUDE? Sve o novoj tehnologiji koja je jedne oduševila, a druge zabrinula

Autor Milena Antonijević

Kompanija „Open Al" je krajem prošle godine pustila u rad Chat GPT, softver za koji stručna javnost kaže da je u isto vreme brilijantan i zastrašujuć. Ovaj servis dostupan je i građanima Srbije.

Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

Chat GPT generiše tekst na osnovu unetih podataka. Korisniku odgovara na pitanja što preciznije može, na bilo kom jeziku. U mogućnosti je da kao procesor jezika predvidi sledeću reč koja ima najviše šanse da nam da pravilan odgovor, od podataka koji postoje na internetu od 2002. godine.

Ukoliko želite, on može da vam napiše knjigu, scenario za film, novinarski tekst, recept za jelo, marketinšku strategiju, da vam sastavi dijetu, da se ponaša kao HR na razgovoru za posao, ili bilo šta što vam padne na pamet. Njegove mogućnosti su jednake vašoj mašti. Ova vrsta veštačke inteligencije pamti suštinu svega zadatog pa ukoliko se nakon nekog vremena setite nečega i želite da se nadovežete, on će generisati i te podatke i uvrstiti ih u tekst.

Kod jednih je izazvao oduševljenje, kod drugih zabrinutost. I dok prvi jedva čekaju da spoznaju sve njegove mogućnosti, drugi strahuju od trenutka kada će Chat GPT ljude koji su imali sve te informacije i veštine učiniti - suvišnim. Ovaj servis u sekundi isporučuje informacije koje su deo ekspertskih znanja. I za razliku od ljudi koji su doslovno živeli od znanja koje dele sa drugima, sticanih godinama, Chat GPT ih, barem za sada, isporučuje besplatno. Interesovanje je toliko da je servis već neko vreme preopterećen brojem zahteva.

Diplomirani komunikolog i marketing menadžer Petar Vasić kaže za EURACTIV da je jako važno da prihvatimo nove tehnologije i da ih iskoristimo za biznis. On ističe da se veštačke inteligencije ne treba plašiti, jer nam ona nudi fantastična rešenja i može da nam skrati pojedine postupke, ubrza i pojednostavi proces rada.

„Zamislite jednog nitnara pre industrijske revolucije i koliko je ručnom izradom dnevno mogao da proizvede nitni. Onda pogledajte gde je sada nitnarski zanat. To je prirodan tok napretka tehnologije i morali bismo da prihvatamo te novine jer će nam olakšati svakodnevne poslove", navodi Vasić.

O manama se ređe govori. Iako postoji opasnost od zloupotrebe ovakvih softvera, kompanije su postavile određena ograničenja. Postoje, nažalost, i načini kako da se te zabrane zaobiđu.

"Zastrašujuće ili ne, naredna verzija Chata GPT će biti još naprednija. Sadržaće ko zna koliko triliona sinapsi. To znači da bi trebalo da bude toliko tačna da uopšte posumnjamo u verodostojnost podataka. Sve nas dovodi do pitanja, kuda idemo kao civilizacija ako verujemo svemu što nam se servira? Iako je to tema za razmišljanje, ja bih se ipak držao pozitivnih strana veštačke inteligencije jer su koristi znatno veće. Što pre prihvatimo dobrobit veštačke inteligencije, napredovaćemo brže kao društvo ", ističe Vasić za EURACTIV.

On dodaje da ljudi ne bi trebalo da imaju strah da će biti „zamenjeni" i da je nepoverenje u napredne tehnologije time neopravdano.

„Ljudi softveru zadaju zadatke i, koliko god da su tehnologije napredne, čovek je taj koji će njima upravljati", zaključio je Vasić.

(EURACTIV.rs)